Министар просвете Младен Шарчевић јавност је упознао са тим шта чека школе, ђаке и њихове родитеље када 1. септембра почне нова школска година. Струка се определила за одвијање наставе у школама, коју ће деца од првог до четвртог разреда похађати током преподнева, уз смањење броја ђака у учионицама, скраћење часа на 30 минута и поштовање свих здравствених мера, па и обавезно ношење маске, осим у време слушања наставе.
Оценивши да је најлошији модел наставе онај на даљину, Шарчевић је прецизирао да ће од 14 сати у школу ићи старији основци, који ће током преподнева моћи да рачунају и на онлајн наставу и да ће школе саме одлучивати како ће одређивати распоред. За средњошколце ће онлајн настава бити током поподнева.
Детаљан план функционисања, уз флексибилност према деци
Мијалковићева за Спутњик каже да је права идеја да деца иду у школу и да би уз детаљно разрађен план у оваквим условима акценат требало да буде на флексибилности.
Оценивши да неће свако дете на те околности одреаговати на исти начин, она сматра да пажљиво треба да се прати свако дете у тој причи, било да је у питању његово здравствено стање, било породична ситуација или просто карактеристике детета. Зато ће, како каже, бити неопходна подршка да се испрати њихова адаптација на нове околности.
Она сматра да деца имају капацитет да се прилагоде ношењу маски и примени осталих здравствених мера, али да то доста зависи и од начина на који породица и родитељи успостављају однос према тим мерама.
Други део приче је колико ће школа испратити ту регулативу, јер у колективу уме да се деси да један наставник ради овако, други онако. Ако све буде јасно, доследно, постепено, стрпљиво урађено, деца и те како имају могућност да се привикну на нова правила, нема дилему саговорница Спутњика.
У ванредним околностима без превеликих очекивања
По њеној оцени, можда ће чак и цео септембар бити потребан да се сви учесници привикну на овакав начин рада, али и да привикавање не значи и школу у њеном пуном капацитету, јер је ипак реч о ванредним околностима.
„Претпостављам да са оваквом концепцијом и у односу на прошлу школску годину нико нема превелика очекивања. Школа неће бити као што је то у нормалним околностима, биће оријентисана на примарна знања и информације и за одржавање радних навика и савладавање градива и програма у основним корацима“, каже Мијалковићева.
Оно на шта посебно треба обратити пажњу је, каже, комуникација међу децом и одржавање њиховог дружења, развијање солидарности, да пазе једни на друге и да то буде подржано од стране школе. Уз то напомиње:
„Делује да је све детаљно испланирано, али сигурно ће бити ствари које ће захтевати да се у ходу препознају, да се на њих реагује, јер су наше школе врло различите — од просторних околности, културолошких, до броја деце, структуре становништва, тако да сигурно неће бити лако наставницима.“
Координација у том троуглу, родитељ, дете, наставник, несумњиво ће бити потребна више него иначе, истиче Мијалковићева. Она сматра да би било добро да се, као што је рађено и прошле године, направе групе и да се размењују информације и комуницира како између наставника и ученика, тако и између родитеља.
Она сматра да ће за наставнике велики проблем бити и то што 12 предмета треба да спакују у четири часа, да се одговори на програм, а да се у смислу знања и вештина у кофер спакује оно што би требало да стане у камион за селидбу, сликовита је наша саговорница.
Али, како каже Мијалковићева, околностима морамо да се прилагодимо.