„Глобал тајмс“: Зашто је НАТО преосетљив на то што Србија купује оружје од Кине

„Зашто је НАТО преосетљив на то што Србија купује оружје од Кине“, наслов је текста у кинеског „Глобал тајмса“ који се бави набавком дронова и ракетног система за Војску Србије.
Sputnik

Србија је недавно у наоружање уврстила шест кинеских ЦХ-92А беспилотних летелица, које могу да се користе за извиђање, али и као јуришне летелице. Србија ће у блиској будућности набавити и кинески противавионски ракетни систем ФК-3, извозну верзију система HQ-22, наводи кинески лист.

Америка нам објашњава да је довољно да имамо лук и стрелу, а цео регион купује оружје /видео/

То ће учинити Србију првом европском државом која ће у наоружање уврстити кинеске беспилотне летелице и тај потез отвара нови канал за Кину да се пробије на европско тржиште оружја, додаје кинески лист у тексту који потписује Сонг Жонпинг, кинески војни коментатор.

„Ова набавка оружја изазвала је бригу у западним земљама, нарочито у чланицама НАТО које предводе Сједињене Америчке Државе, због зближавања веза Пекинга и Београда. Међутим, њихова брига је потпуно претерана и сувишна“, наводи Жонпинг.

Као прво, наводи кинески војни стручњак, за Србију је неопходно да очува националну безбедност и у складу с тим да набави напредна одбрамбена оружја.

„Сећања на НАТО агресију, када је пакт унилатерално напао Савезну Републику Југославију и изазвао велику економску штету, још су снажна. Рат какав се водио на Косову је савремени регионални рат са дубоком позадином која је имала веома широке утицаје“, наводи кинески стручњак.

„Глобал тајмс“: Зашто је НАТО преосетљив на то што Србија купује оружје од Кине

Србија је увек веровала да је могла током НАТО агресије да има иницијативу да је имала рецимо дронове 1999. године, уместо што је могла само да чека да буде бомбардована, Такође, да је Србија тада имала напредни противавионски систем, какав је HQ-22, НАТО не би имао могућност да спроводи масовне ваздушне нападе који су трајали 78 дана.

„Међутим, српски војни буџет је ограничен. У 2019, Србија је потрошила на војску само 1,14 милијарди долара и нису имали могућности да купе руски противавионски систем С-400. Систем који Кина извози је за Србију добар посао јер може да има систем који омогућава удар на циљеве и ваздуху“, тврди Жонпинг.

„Глобал тајмс“: Зашто је НАТО преосетљив на то што Србија купује оружје од Кине

Како додаје, ова набавка оружја је прагматична одлука Србије, која покушава да уђе у ЕУ, како би смањила тензију са суседима.

„Као друго, разлог за бригу у НАТО нема јер је кинески извоз оружја увек у складу са међународним законима. Кина је увек показивала строгу контролу над сваким војним извозом, а кинески стандарди при извозу превазилазе међународне норме. На пример, Кина извози оружје само међународно признатим државама. Све то говори да је извоз оружја из Кине у Србију у складу са свим условима Споразума о трговини наоружањем“, наводи кинески лист.

Клинтоновом генералу смета кад Србија купује оружје, док Американци наоружавају Албанце

Као трећи разлог због чега НАТО не треба да брине, „Глобал тајмс“ наводи то што на међународном тржишту оружја мора да постоји фер конкуренција.

„Кина има право да извози напредно оружје. САД су увек биле највећи светски извозник оружја и држе трећину тржишта. Русија је на другом месту са петином учешћа на светском тржишту. На трећем месту је Француска, која има осам одсто удела. Међу првих пет извозника су још Немачка и Кина. Иако је Кина на петом месту, велика је разлика између удела у тржишту који имају САД и Кина. Такође, Кина углавном извози у земље у развоју у Азији, Африци и Латинској Америци. Америчко противљење уласку Кине на тржиште развијенијих земаља је последица менталитета „дуплих стандарда“. Додатно, кинески приступ продаји оружја је увек етички и Кина увек позива да се оружје не продаје не-државним чиниоцима и да се извозом не меша у унутрашње ствари суверених држава. Кина верује да током времена и порастом репутације њеног високо квалитетног оружја, може преузети већи удео у тржишту“, наводи кинески стручњак.

Прочитајте још:

Коментар