Научници су успели да претворе циглу у батерију тако што су искористили минијатурне шупљине у њој и да их испуне нановлакнима која могу да складиште струју, пише британски „Гардијан“.
Једна цигла која је прерађена на тај начин могла је да ускладишти довољно струје да се на њу прикључи мала сијалица.
Уколико капацитет такве цигле-батерије буде повећан, могле би да замене постојеће литијум-јонске батерије.
Оваква цигла ради на принципу суперкондензатора, који не раде на основу хемијске реакције, као батерије, већ складиштењем струје у чврстим материјалима. Они се често користе у аутомобилима, локомотивама, трамвајима или машинама за прикупљање регенерисане снаге кочења или краткотрајно складиштење струје.
Главна предност суперкондензатора је што се много брже пуне и празне него батерије, али немају толику могућност складиштења као оне.
Истраживачи тренутно раде на два колосека, један је да повећају капацитет суперкондензатора, а други брже пуњење батерија.
„Соларне плоче на нечијој кући морају негде да складиште струју и уобичајено је да се користе батерије. Оно што смо ми успели је да отворимо нову тему за озбиљно разматрање“, рекао је Џулио Дарси са Универзитета Сент Луис, један од аутора студије у којој је цигла послужила за складиштење струје.
Однос запремине цигле и енергије коју је ускладиштила тек је један одсто у односу на батерије, али научници мисле да то може бити повећано додавањем материјала као што су оксиди метала, како би капацитет цигала-батерија био повећан.
„Када бисмо успели да изједначимо тај однос, добили бисмо технологију која је далеко јефтинија од литијум-јонских батерија и оне би отишле у прошлост“, каже Дарси.
Научници подсећају да суперкондензатори имају једну огромну предност у односу на батерије - могу да преживе далеко више циклуса пуњења и пражњења него класичне батерије. Како наводе, тек после 10.000 таквих циклуса, капацитет цигле-батерије почне да опада.
Прочитајте још: