Они наводе да је уредба о Западном Балкану, која је на снази од јануара 2016, отворила могућности за запослење у Немачкој људи из Албаније, Босне и Херцеговине, са Косова, из Северне Македоније, Црне Горе и Србије, а да је истовремено смањила илегалну имиграцију и представља успешан модел немачке миграционе политике, пише Ханделсблат.
Лист даље наводи да „од додатне радне снаге нису профитирала само предузећа, већ и немачки фондови социјалног осигурања“.
Како преносе немачки медији, нацрт закона на којем раде министарства, како би се број радника са Западног Балкана ограничио на 25.000 годишње, наишао је на критику са више страна.
Ханделсблат цитира политичара Зелених Дитера Јанекеа који каже да је то „бесмислен, кратковид и потпуно погрешан сигнал“ и додаје да се отпор формира и у привреди.
Ахим Деркс, заменик извршног директора Немачке привредне коморе (ДИХК), каже да после кризе, када потражња за квалификованим радницима поново порасте, предвиђени контигент може постати уско грло. Сличан став има и Савезно удружење немачких удружења послодаваца (БДА).
„Савезна влада оправдава реформу с једне стране чињеницом да постојећа Уредба истиче крајем године, а с друге стране наглашава да велика потражња за визама представља огромно оптерећење за конзулате у државама Западног Балкана. Дуго чекање на визу доводи до незадовољства послодаваца и радника“, стоји у нацрту предлога закона.
Уместо одређивања квоте, политичари би требало да уведу ефикасније процедуре за издавање виза, каже Деркс из ДИХК, и додаје да би дигитализација ту могла значајно да помогне.
Лист пише о важном аспекту за немачку јавност, наиме да „студија експерта за миграције Херберта Брикера и његових колега са Института за истраживање запошљавања (ИАБ) показује да се страхови у вези с приливом радника са Западног Балкана нису обистинили“.
Удео незапослених и прималаца социјалне помоћи међу онима који долазе на основу Уредбе о Западном Балкану је најмањи у поређењу са свим осталим групама миграната.
Грађани Западног Балкана су се такође боље снашли у погледу стабилности запослења и зарада.
Више од половине њих (54 одсто) раде као стручњаци, односно квалификовани радници, док 42 одсто њих раде као такозвани помоћни радници.
Ханделсбалт истиче да „запослених са Западног Балкана у Немачкој посебно много има у грађевинској индустрији, која се снажно залаже за продужење Уредбе“, пренео је Танјуг.
Централна асоцијација немачке грађевинске индустрије (ЗДБ) процењује да око 50.000 грађевинских радника са Западног Балкана ради на немачким градилиштима, укључујући армираче, које је тешко наћи у Немачкој.
Прочитајте још: