До изградње цркве пре девет година дошло је на иницијативу и идеју радника Дома здравља Штрпце, возача Хитне помоћи, Зорана Которчевића.
До цркве се може доћи само пешке и то узаним, стрмим, вијугавим путем кроз шуму, за шта је од цркве Свете Петке, која датира из 12. века, а до које се може доћи аутомобилом, потребно петнаестак минута хода.
У дрветом ограђеној порти налази се, поред главне просторије у облику наткровљеног летњиковца у којем су иконе и мала испосница, још један објекат у којем посетиоци могу да седе, одморе и уживају у погледу на цело Штрпце, Шар планину и прекрасну природу тог краја.
Главни објекат је изграђен око дебелог стабла бора, а и сви други објекти су прављени од природног материјала - дрвета и камена који је пронађен у близини, па је све стопљено у природно окружење и делује као да човек природу није уопште мењао.
Како је за Танјуг испричао Которчевић, црква је у потпуности изграђена од материјала који је у близини, јер је изношење било каквог материјала тим путем било готово незамисливо.
Идеју да изгради цркву на том месту, Которчевић је добио када је ишао на излет на оближњи видиковац, а природа га је подсетила на окружење манастира Острог.
Благослов је добио од пароха у Штрпцу, а десило се да освећење буде 12. маја, када Српска православна црква слави Светог Василија Острошког.
„Када сам се вратио из посете манастиру Острог, нешто ме је вукло да дођем баш на ово место и замислио сам цркву. Привукла ме је природа, видиковац, тражио сам благослов и тако је почела изградња“, испричао је Которчевић и додао да је у изградњу кренуо сам, али да су му се врло брзо придружили и остали мештани.
Већ девет година, 12. маја, долази поп да пресече колач, а мештани се окупљају како би прославили славу цркве.
Не само на дан славе, мештани и верници, цркву посећују и другим данима, поготову када је лепо време, а најчешће је посећују деца.
Оно што је интересантно јесте и да се по лошем времену, киши и грмљавини, на том месту осећа мир и спокој.
„Када дођете овде осећа се благослов, мир, тишина“, прича Которчевић.
Он већ 37 година ради у Дому здравља у Штрпцу, а село у којем је рођен напуштао је на период од четири године које је провео у Крагујевцу.
У родни крај се вратио 1985. године, где се после неколико година и оженио и добио три ћерке, а за време свих недаћа које су задесиле Србе на тим просторима, ниједном није ни помислио да оде, као ни његова породица и други Срби који живе на територији општине Штрпце.
„Остали смо где смо, где да идемо, зашто да идемо. Бог нам је помогао да овде останемо и 1999. и 2004. и опстанемо и до данас. И Призрен је кренуо, али ми смо остали и дан данас смо ту“, казао је Которчевић.
Прочитајте још: