„На састанку смо навели да ситуација у тој земљи није тема за дискусију у Савету безбедности. Русија је истакла да само сами Белоруси могу да реше проблеме у својој земљи без страног мешања“, написао је он на свом Твитер налогу.
Пољански је такође истакао да западне земље примењују двоструке стандарде када не скрећу пажњу Савету безбедности на питања полицијског насиља према људима у својим државама.
Естонија иницирала дискусију о ситуацији у Белорусији унутар СБ УН
Прес-служба естонског Министарства иностраних послова саопштила је да је Савет безбедности УН на иницијативу Сједињених Америчких Држава и Естоније размотрио ситуацију у Белорусији и њен утицај на мир и безбедност у Европи.
Естонија је покренула дискусију о ситуацији у Белорусији као земља која није стална чланица СБ УН. Министар иностраних послова Урмас Рејнсалу, који представља Естонију, изразио је у свом говору дубоку забринутост због прекомерне употребе силе белоруских власти током протеста.
„Савет безбедности дужан је да спречи насилне сукобе, због тога је наша дужност да унапред упозоримо и повећамо ниво информисаности. Видели смо шта се догађа у разним земљама света када непоштени избори без слободе не успеју, а оправдано незадовољство људи не узме у обзир“, изјавио је Рејнсалу, преноси прес-служба.
Министар је истакао да је свако спољно мешање у ствари Белорусије прети миру и безбедности како унутар саме земље, тако и у читавом региону. Рејнсалу је предложио да представник УН редовно говори у СБ о ситуацији у тој земљи.
„Естонија предлаже да се пажљиво прате догађаји у Белорусији и, ако буде потребно, скретаће пажњу Савета безбедности на разне и најприкладније начине“, истакао је министар спољних послова.
Протести у Белорусији
Масовни протести опозиције почели су широм Белорусије 9. августа после председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је са 80,08 одсто освојених гласова победио актуелни председник Александар Лукашенко. Опозиција не признаје резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су две особе.