Оваква одлука разбеснела је грађане, али и организације за заштиту животне средине.
"Власти су одлучиле да користе новац грађана и државне ресурсе да би извели експеримент парка из доба Јуре - саопштила је Џејди Хенсон из Међународног центра за управљање технологијама и Центра за безбедност хране.
"Сада, без икакве процене ризика, настављају са експериментом", наводи се у саопштењу.
Пилот пројекат је осмишљен како би се сазнало да ГМО комарци могу да буду замена инсектицидима који се користе приликом запрашивања тиграстих комараца, који у себи могу да носе денге и жуту грозницу, као и бројне друге болести.
Тиграсти комарци који су препознатљиви по шарама на ногама и предњем делу стигли су из Африке и могу се пронаћи у тропским крајевима света.
Комарац радног назива ОX5034 је генетски модификован тако да женке умиру док су још у фази ларве, тачније пре него што порасту довољно да могу да уједају и преносе вирусе. У студији се наводи да само женке уједају јер им је потребна крв да би легле јаја, с друге стране, мужјаци се хране нектаром и самим тим нису преносиоци опасних вируса, преносе Новости.
Како је најављено модификовани комарци ће 2021. године бити пуштени и у округу Харис у Тексасу. Америчка агенција за заштиту животне средине одобрила је почетак пројекта након што је компанија Оxитек спровела више годишње истраживање о томе како генетски модификовани комарци могу да утичу на човека и природу.
"Ово је интересантно веома, јер је у питању деценијски удружени рад стотина људи широм света који су посвећени томе да човечанство заштите од заразних болести", рекао је директор компаније Оxитек.
Битка за Флориду
Власти су се одлучиле на употребу генетски модификованих комараца након што су годинама трошили милионе долара на сузбијање тиграстих комараца, али без претераног успеха. Током 2009. и 2010. године забележене су епидемије денге грознице, а након што су годишње улагали више од милион долара на запрашивање и сузбијање, одлучили су да помоћ потраже од компаније Оxитек.
Компанија тврди да су комарци већ "успешно тестирани" на Кајманским острвима, у Панами и Бразилу. Наводно је употреба ових комараца довела до пада у броју тиграстих комараца за чак 95 одсто.
Ипак, бројни грађани САД су устали против ове одлуке и писали петиције како би се забранила употреба модификованих летећих крвопија. До сада је петицију потписало скоро 250.000 људи који кажу да не желе да буду заморчићи.
Оxитек је дужан да обавести власти о пуштању комараца у природу најмање 72 сата унапред. Након тога морају да непрекидно прате стање на терену 10 недеља и обезбеде да ниједна женка не преживи до "пуне снаге".
Иако ово можда звучи као олакшање људима који сваког лета муче муку са уједима комараца, стручњаци из Удружења за заштиту животне средине кажу да постоји велика шанса да ће модификовани гени довести до угрожавања бројних врста птица и инсеката који се хране комарцима.
Експеримент у Бразилу доживео неуспех
Иако Оxитек и власти тврде да је употреба генетски модификовани комараца значајно поправила ситуацију у Бразилу, чињенице говоре другачије. Наиме, на терену су затечени лошији резултати од очекиваних.
Стручњаци са универзитета Јејл су прошле године саопштили да, иако је у природу пуштено неколико милиона генетски модификованих мужјака који су носили доминантно смртоносни ген за одрживо потомство дивљих женки, популација ових инсеката готово да није смањена.
Због тога су научници анализирали узорке гена трансгених и дивљих комараца пре и након експеримента, и утврдили да су неке од дивљих врста задржале гене из модификованих сојева, упркос почетним тврдњама да гени неће ући у општу популацију, јер се очекивало да потомци неће преживети.
Популација локалних бразилских комараца у почетку се смањила након што су модификовани комарци пуштени у дивљину, али се опет повећала након око 18 месеци, вероватно због отпорности услед мешања са сојевима из Кубе и Мексика, наводе стручњаци, истичући да је примећено и необично понашање дивљих женки које су брзо почеле да избегавају генетски модификоване мужјаке.