Брисел „обележава територију“: Потез којим би ЕУ да се врати на светску сцену – преко Косова

Намера Европске уније да оформи механизам који ће надгледати спровођење раније потписаних споразума и оних који ће тек бити постигнути између Београда и Приштине је њен покушај да направи неки резултат у преговорима како би „обележила територију“, а то је погрешно, јер питање Косова није само питање ЕУ.
Sputnik

Ово је коментар дипломате у пензији Зорана Миливојевића на најаву из ЕУ да ће она, као модератор дијалога, сарађивати са странама на свеобухватној нормализацији односа између Београда и Приштине, решавајући сва нерешена питања кроз најављени механизам.

Миливојевић сматра и да ЕУ до сада није могла да утиче на Приштину да спроведе споразуме које је и сама потписала, јер је била превише слаба.

ЕУ преко Косова жели да ојача своју улогу

„Комплетно понашање претходне гарнитуре ЕУ се показало као неспособно, не само да посредује у преговорима већ и да води рачуна о спровођењу договореног. Мотив нове гарнитуре ЕУ за формирање оваквог механизма је другачији јер је питање Косова и Метохије, и уопште западног Балкана, добило већи политички значај. У том контексту ЕУ појачава ангажман у овом процесу“, објашњава Миливојевић.

Наш саговорник није уверен да ће ЕУ на овакав начин натерати Приштину да примени споразуме од раније.

„Уколико ЕУ заиста жели да дође до неког резултата у овим преговорима она мора да уважи обе стране што значи и решење које укључује интересе Србије. Да би преговори заиста имали резултат, ЕУ ће морати да се врати уназад и да се све што је договорено раније одмах примени.Овај механизам о коме говоре би требало да има функцију за надгледање спровођења неких будућих споразума и преговора, а оно што је до сада испреговарано требало би политички да се реши независно од некаквог механизма“, верује саговорник Спутњика.

Брисел хоће да буде „власник“ преговора

Миливојевић указује на покушај ЕУ да преко решавања косовског проблема и моделима попут предложеног себе ојача, посебно после изласка Велике Британије из Уније и економског пада због пандемије. То, каже он, није добро, јер питање Косова није само питање које може и треба да решава ЕУ.

 „У том контексту и треба посматрати предложени механизам јер ЕУ жели да да до знања да је ово европско питање. Ту поруку  усмерава ка Вашингтону, али и према Москви и другим великим силама. Дакле, ЕУ ће све урадити да се врати на светску глобалну сцену. Овим механизмом, она им ставља до знања да ће  водити рачуна о реализацији будућег договора Београда и Приштине“, уверен је наш саговорник.

ЕУ не може да присвоји косовски проблем

Миливојевић сматра да ће овај план ЕУ тешко бити остварив, а као разлог наводи то што велике силе не могу никако бити искључене из решавања овог питања па у том смислу ни постигнутих договора.

Од 33 постигнута договора, два су кључна које Србија и Косово нису применили, а Брисел упорно тражи њихову реализацију. Канцеларија актуелног премијера Авдулаха Хотија није навела да ли подржава формирање овог тела које би надгледало спровођење споразума, а они који су упознати са ситуацијом кажу да је досадашњи приступ који је примењивала ЕУ створио ситуацију да стране тумаче споразуме како желе и криве једна другу за њихово неспровођење.

У ЕУ верују да је недостатак надзорног механизма отежавало мерење нивоа примене, а као резултат тога, многи споразуми нису извршени, иако се о њима више пута преговарало.

Коментар