„Нека каже Мило и све ће бити другачије“ — вјероватно је најбитнија реченица из тросатног интервјуа Маровића, која пластично описује праву природу владања у Црној Гори и сву „независност“ кључних државних институција. Њу, по свједочењу некадашњег предсједника државне заједнице Србија и Црна Гора, наводно изговара специјални државни тужилац Миливоје Катнић приликом Маровићевог ислеђивања у тужилаштву и преговора о висини Маровићеве казне.
Значајне поруке и признања Маровића
Укратко, специјални тужилац Катнић у овој краткој реченици Маровићу поручује да је Ђукановић апсолутни господар судбине, и живота и смрти у Црној Гори, те да само од његове воље зависи Маровићева и будућност његове породице.
Иако су многи од интервјуа главног идеолога ДПС-а очекивали много више, за оне деликатне слушаоце показало се да је и то довољно. Да је то тако, потврдио је на данашњој конференцији за медије сам Миливоје Катнић, саопштивши да је осуђени Маровић синоћ вршио „пропаганду“ и назвавши притом предсједника „Атлас групе“ Душка Кнежевића — „Гебелсом“.
„План ’Гебелса‘ био је да се главни специјални тужилац покаже као лице које добија налоге од Ђукановића о томе ко ће бити ухапшен, ко неће и да се воде мање-више политички процеси“, навео је Катнић.
Па упркос чињеници да је Интерпол као политички мотивисане трајно одбацио црвене потјернице за Душком Кнежевићем, Џозефом Асадом и Ароном Шавивом — особама које су 2016. наводно биле актери покушаја „држаног удара“ у Црној Гори, Катнић је устврдио да „сви досадашњи поступци показују да се на њега и његов тим не може утицати“.
Поред овог веома значајног признања дугогодишњег првог Ђукановићевог сарадника — да од воље једног човјека, а не од независних институција зависе судбине људи у Црној Гори, рекло би се да по многима и сама визуелна појава прилично здравствено оронулог Светозара Маровића представља снажну поруку нарочито симпатизерима ДПС-а — а она дословце гласи да једнога дана сви можете завршити као Светозар Маровић, ма колико Ђукановићу били лојални.
У том смислу, нарочито сурово звучи Маровићева реминисценција о кафи са Ђукановићем у ресторану „Дали“ и то само дан прије његовог хапшења и одвођења у затворску самицу, те Маровићево несхватање како је особа коју је сматрао пријатељем све то могла да учини њему и посебно његовој породици.
Са друге стране, Маровићево накнадно освешћивање и сазнање да је вјероватно, између осталог, као крупна риба и сам био жртва принета на олтар црногорских НАТО интеграција, те да је Ђукановићу посебно сметала његова јака позиција у Будви, умногоме данас објашњавају корупцију и насиље који се дешавају у пријестоници црногорског туризма, а то је основни аксиом да — онај ко не газдује Будвом, очигледно не може газдовати ни Црном Гором!
Маровића у затвору посјетио само Амфилохије
Такође, признање дугогодишњег другог човјека ДПС-а да су га када су видјели његов пад сви пријатељи и познаници напустили, те да је једина особа која је самоиницијативно отишла да га утамниченог посјети у затвору у Спужу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије, недвосмислено говори ко су особе и институције које су у данашњем свјету спремне да једине испоштују вјечно људско достојанство.
Нема сумње да Маровићев случај и његова лична драма сликовито описују каква је стварна природа власти и моћи и на примјеру мале Црне Горе. Такође, нема сумње и да је Маровић синоћ упутио поруку да се избори добијају искључиво радом на терену и уз снажно присуство опозиције на свих око 1.200 бирачких мјеста у Црној Гори. Током тросатног интервјуа од свега што је изговорио Светозар Маровић, битни су били само детаљи. А ђаво је, као што је и познато, увијек у детаљу...