И све би то било расположиво не само европским истраживачима. ЕЛИ је требало да буде распоређен на четири локације, а до сада су у завршној фази три на које је Европска унија утрошила 875 милиона евра.
Један је смештен у Чешкој и вредан је 325 милиона евра, други у Мађарској вредан је 240 милиона евра, а трећи у Румунији и вредан је 310 милиона евра, преноси „Вечерњи лист“.
Четврта локација још није одређена, а требало би да буде место с највећим могућностима од три наведена, односно са дупло јачим ласерским постројењем. Али, постоје неки проблеми. И то највише у румунском постројењу о чему научни часописи пишу последњих годину дана.
Најпре је средином прошле године у часопису „Nature“ изашао текст у којем се истичу проблеми у пројекту који је заправо јединствен јер новац из европских структурних фондова се користи пре свега за изградњу инфраструктуре.
Али прилика да се појачају научни напори у земљама ЕУ које су некада припадале комунистичком блоку Комисији се учинила превише вредном да је не би искористила. Упућивало се на неспоразуме повезане с мађарском и румунском локацијом који су онемогућавали да се радови на тим локацијама доврше.
То је изазвало поприличну панику у Европској комисији која се надала да ће ЕЛИ заправо бити „ласерски ЦЕРН“. Међутим, у Румунији, где је постављено најјаче ласерско постројење у свету, спор између вођства постројења и технолога који су постављали његов извор гама-зрака спречио је да се изградња приведе крају.
То је довело до тога да се Румунија искључи из следеће фазе, а то је формирање тела које би управљало целим пројектом. То тело би са 75 милиона евра годишње финансирале земље улагачи у пројекат ЕЛИ-ја.
У међувремену је распетљана ситуација у Мађарској, Чеси су своје направили, па обе земље желе напред како би њихове локације чим пре почеле с радом. Али то није могуће док се не реши ситуација у Румунији, и то да је или реше Румуни сами или да одговорност за локацију преузме нека друга чланица ЕУ.
Ипак, и Европи је јасно да се Румунија некако мора вратити у екипу јер тешко ће бити управљати нечим што је на њеном тлу, а део је ширег европског пројекта. На крају, за све је плаћено новцем из структурних фондова.
„Комисија је свесна и зато помно прати изазове у имплементацији пројекта, те је у сталном контакту са свим партнерима ЕЛИ-ја разговарајући о начинима како кренути напред“, изјавио је за часопис „Nature“, представник Комисије.
У свему је готово бизарно да је Европа у некомплетном румунском постројењу заиста добила најјачи светски ласер. Тестирања у марту постигла су снагу од 10 петавата. Реч је, дакле, о најснажнијем од људске руке саграђеном ласерском систему.
Прочитајте још: