Светски рекорд: Српски град од 180 хиљада становника загађенији од Пекинга са двадесет милиона људи

Грејање и индивидуална ложишта су главни узрочник аерозагађења и са лошим квалитетом ваздуха нећемо моћи да се изборимо све док не пређемо на алтернативна горива, каже за Спутњик саветник министра заштите животне средине др Слободан Тошовић на вест да је Ниш престигао Пекинг по просечној годишњој вредности штетних ПМ 2,5 честица.
Sputnik

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, просечан годишњи ниво тих честица у Нишу је 47, за разлику од Пекинга, где је 42,6. Тошовић, међутим, напомиње да су прецизнији подаци Агенције за заштиту животне средине, која мерење обавља 365 дана у години. Према њиховим подацима, просечан ниво тих честица у Нишу је 41, али и то је, додаје саговорник Спутњика, велико загађење. Он напомиње да просечна дозвољена годишња вредност износи 25 честица ПМ 2,5, што је више од онога што препоручује Светска здравствена организација.
„Када гледате карту, шта је где уцртано, квалитет ваздуха у Србији већином је добар, али у великим градовима то није случај. Ту је ствар јасна, један од разлога и вероватно први су индивидуална ложишта. То је и у Нишу случај. Друго је саобраћај, треће су котларнице, па онда привредне активности, односно индустрија“, редом је Тошовић навео узрочнике загађења ваздуха у Нишу, али и у свим већим градовима у Србији.

Кућна ложишта у Нишу прескочила Пекинг

Он је напоменуо да термоелектране сада нису у жижи, јер су прилично урадиле на увођењу филтерских постројења, електрофилтера и тиме су значајно смањили емисију честица ПМ 2,5 и ПМ 10. Оне, међутим, и даље имају проблем када је у питању сумпордиоксид и азот и то треба да се решава.

Светски рекорд: Српски град од 180 хиљада становника загађенији од Пекинга са двадесет милиона људи

„У Нишу су, вероватно као и у Београду, поготово на периферији, највећи проблем индивидуална ложишта. А због економског стања у коме смо, ми ложимо горива која нису првог квалитета, пре свега лигнит који се у многим државама више не користи, а ми га имамо. Ми немамо камени угаљ или га имамо јако мало“, објашњава наш саговорник.
Када не раде ложишта, какав је лети случај, у градовима где је густ саобраћај, често нерегулисан, са релативно старим возилима, он на квалитет ваздуха утиче са 60 одсто, каже Тошовић. Зато је стално присутно одређено загађење које иде готово до граничних вредности.
На питање шта уопште може да се предузме у оваквим ситуацијама, када загађеност ваздуха поготово у Београду и већим градовима више и није вест, он каже да је задатак локала да успоставе мрежу мерних станица, као и план мониторинга, а Министарства да пропрати те планове и да помогне и усмери их ако је то потребно.

Средства и за уградњу уређаја за гас у аутомобиле

Министар заштите животне средине Горан Триван за Спутњик каже да су у Министарству радили на подизању свести о томе колико је важан квалитет ваздуха и колико је то мултисекторско питање. Сви остали сектори, нарочито енергетика, посебно када је реч о грејању на локалу, односно градским топланама, потом саобраћај, треба да предузму мере из својих надлежности, у чему ће, како каже, Министарство помоћи.

„У међувремену смо дали субвенције за куповину електричних аутомобила, што такође утиче на квалитет ваздуха и имамо намеру да обезбедимо подстицајна средства за уградњу уређаја на гас у аутомобиле. То ће бити знатно јефтиније и обухватиће већи број људи. То је јако исплативо, с једне стране за домаћинства, а са друге стране вишеструко мање загађује. То је хитна ствар“, истиче Триван.

Има ли решења

Он је важним оценио повећавање и појачавање мрежа мерних станица по Србији да бисмо имали бољи преглед квалитета ваздуха.

Светски рекорд: Српски град од 180 хиљада становника загађенији од Пекинга са двадесет милиона људи

То успостављање мерних станица је, каже Тошовић, задатак локала, као и план мониторинга. Приликом обиласка градова који спадају у трећу групу по квалитету ваздуха, у којој је и Ниш, једна група градова је тражила помоћ Министарства да би испунила оно што је њихов задатак.
„У суштини, ми као Министарство не можемо да се оградимо и да кажемо да квалитет ваздуха нема везе с Министарством. Без обзира што су основне мере које треба да се предузму везане за локал и за оно шта они треба да ураде, ми као Министарство сигурно имамо своју велику улогу и једна од њих је управо да видимо како можемо да помогнемо локалу да се неке ствари реше“, каже Тошовић.
Он ипак указује на то шта је највећи проблем.

„Питање грејања је суштинско питање аерозагађења, па онда долази саобраћај. Када решите питање грејања, решили сте питање већих котларница, али иако су оне у Београду готово све на гас, то не значи да је ваздух добар, јер већ на периферији хоћете да се угушите од дима јер свако ложи оно што има“, сликовито објашњава саговорник Спутњика.

На питање где је решење, он указује на то да су нам потребни алтернативни извори, али и напомиње:
„То су огромна средства. Ми нећемо моћи да се извучемо из овога уколико не пређемо на алтернативна горива. Ако је наша стратегија да до 2025. у електранама и даље трошимо сопствена горива, нема шансе да се решимо овог проблема. Ми једино велики искорак можемо да направимо са великим инвестицијама за које немамо могућности, да пређемо на алтернативна горива, а то су ветар, сунце и топлотне пумпе. Ништа друго“, закључио је Тошовић.

Коментар