Намере постале јасне: „Црвена линија“ Европске уније — комадање Србије

Речи Мирослава Лајчака да у преговорима Београда и Приштине нема рокова, али да постоје црвене линије, значе да није могуће да Србија изађе из дијалога, а да у неком модалитету не призна Косово.
Sputnik

Овако Часлав Копривица, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, разуме речи специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака

„Ако посредник у дијалогу каже да има ’црвене линије‘, онда је реч о крајњем безобразлуку, где тај неко гледа своје геополитичке циљеве и хоће да нас натера на признање Косова“, каже Копривица.

Улога ЕУ јасна од почетка — натерати Србију да призна Косово

„Навијачка улога ЕУ од самога почетка је јасна. Али, ваљда само стране које су учесници тог процеса могу да говоре или да имају такозване ’црвене линије‘, а не они који посредују у том дијалогу. За Србију црвене линије су Резолуција 1244 и Устав Србије“, поручује професор Копривица. 

Др Душан Челић, професор Приштинског универзитета из Косовске Митровице, каже да му ове Лајчакове речи делују као изјаве некога ко је гласноговорник Немачке, која заговара само став међусобног признања.

„Лајчак је највероватније мислио на то да неће бити промена граница, претпостављам да је то за њих нека ’црвена линија‘, јер је то и званична политика Немачке. Из тог разлога верујем да се његова изјава највероватније односи на непромењену одлуку Немачке. Он, додуше, јесте преговарач ЕУ, али не треба имати илузија да је Немачка ту главна“, наводи Челић.

Челић подсећа да је у неком тренутку Америка имала промене граница као концепт на памети, али да је он врло брзо угушен, а да се није тачно ни сазнало о чему се ради. У том светлу, то што је Лајчак рекао да им није потребан ’трећи играч‘ у преговорима, види и као разлог зашто специјални представник председника САД Ричард Гренел није и званично обавестио Лајчака о састанку Београда и Приштине у Вашингтону.

Дијалог од техничког постао статусни

„То показује да Америка жели да има кључну улогу у овом процесу, иако је формално то улога ЕУ. С друге стране, ми знамо од самог почетка да је Америка део тог процеса и као неко ко је био и сада је заинтересован за овај дијалог, који је очито из техничког прерастао у статусни. Америка се понаша као глобална сила, Србији како видим не смета да они буду део ових преговора и у том смислу ме такав однос не чуди. С друге стране, као и све изјаве у дипломатији треба узети са резервом и ја нисам баш сигуран да нема координације између Лајчака и Гренела,“ напомиње професор Челић.

Копривица подсећа и да ЕУ, откако је Кипар постао део Уније, стално говори да не жели више да у своје редове прима државе које немају решена питања територијалног интегритета и да не желе да тај преседан понове. Тако виде и Србију.

Немачка користи апарат ЕУ за своје циљеве

„Овде није само реч о томе да ЕУ наводно не жели да увози проблеме, већ да тај неко, у овом случају Србија, мора да реши тај свој проблем пре него што уђе у ЕУ. Дакле, најутицајније државе ЕУ су признале Косово и преко ауторитета и апарата ЕУ желе да нас натерају да признамо нелегално отцепљену и у дивљачкој агресији отету територију Републике Србије“, закључује наш саговорник.

Овде се, истиче он, не ради о реалности снага унутар ЕУ, него о немачком утицају који сада користи ЕУ да спроводи своје планове и идеје.

„Тако да, ако неко говори о ’црвеној линији‘ ЕУ, то у ствари значи да се од нас очекује да оно што је за Србију од животног интереса, мора бити уподобљено немачким геополитичким циљевима који имају континуитет од милитаризма Вилхелма Другог, преко Хитлера, па до данас. То је неприхватљиво и чак је непристојно да се улази у разговоре са људима који на овакав начин приступају овом проблему“, каже Копривица.

Мирослав Лајчак је изјавио и да ће процес дијалога између Београда и Приштине бити динамизован, наводећи да ће се партнери ЕУ у Бриселу састајати неколико пута месечно, како би се што је пре могуће постигло свеобухватно решење. О томе је како каже обавестио председника Србије Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Авдулаха Хотија.

Коментар