Он је навео да Украјина није и нема намеру да се бави било каквим подривањем ситуације у Белорусији.
Кулеба додаје, иако Русија тако нешто није саопштила, да је Москва већ упутила у Белорусију неке своје снаге и да је спремна да их пошаље још. Како каже, покушај Москве да их представи као украјинске екстремисте представља - јефтин трик.
Председник Русије Владимир Путин је раније објавио је да је у Русији формирана резервна јединица снага безбедности за помоћ Белорусији, која ће бити употребљена уколико буде потребно. Руски лидер истакао је да је то учинио на иницијативу белоруског председника Александра Лукашенка. Председник је подсетио да Москва има обавезе према Минску у области безбедности у оквиру Савезне државе и ОДКБ.
Белоруски министар унутрашњих послова Јуриј Карајев је крајем августа рекао да на територији Белорусије нема ниједног руског војника или припадника гарде.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је раније данас да Москва има информације да се са територије Украјине воде активности у циљу дестабилизације ситуације у Белорусији.
„Постоје потврђене информације да се такве (деструктивне) активности воде са територије Украјине. Тамо су активне и (организација) 'Трозубац Степана Бандере', постоји и С14 (организација украјинских националиста), национални корпус, Десни сектор (забрањен у Русији). Све те структуре су активно укључене у изазивање радикалних акција у Минску и другим белоруским градовима“, навео је Лавров на конференцији за штампу са белоруским колегом Владимиром Макејем.
Према нашим проценама, тренутно се у Белорусији налази око 200 екстремиста, који су обучени на територији Украјине, саопштио је Лавров.
Ситуација у Белорусији
Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.