Евростат је саопштио да је годишња стопа инфлације у еврозони у августу од минус 0,2 одсто заронила у негативно подручје први пут од маја 2016. године, притиснута настављеним падом цена енергената и стагнацијом цена индустријских производа.
Тешка економска слика у ЕУ
Инфлација у државама зоне евра је већ више од седам година испод нивоа од два одсто коју циљају у Европској централној банци (ЕЦБ). Оваква кретања, по оцени Ројтерса, сугеришу да је реч о дубокој рецесији која није тек привремени шок, већ потенцијално дуготрајан проблем.
Иван Николић, директор у Економском институту, за Спутњик каже да је дефлацији у еврозони, пре свега, допринео пад цене енергената. Реч је о великом паду који на годишњем нивоу у августу износи непуних осам одсто, што је довело до пада индекса потрошачких цена, чиме се инфлација и мери.
Монетарна политика у клинчу
Он напомиње да је забележен и блажи пад цена индустријских производа, што је, како објашњава, последица пада тражње, односно рецесије проузроковане пандемијом ковида 19.
Није лако предвиђати како ће се ствари кретати, пошто је, како каже, монетарна политика у овом тренутку готово у клинчу са садашњим токовима. Она не може да буде експанзивнија јер је каматна стопа у еврозони такође негативна.
„То се одражава и на ниску профитабилност и врло тешко стање у банкарском сектору еврозоне, тако да је мало вероватно да ће бити експанзивна. А опет, уколико буде рестриктивна, то ће имати негативан ефекат на јачање дефлационих притисака који нису добри. Они подједнако лоше делују на пословање предузећа. Као што је лоша висока инфлација, по економију је подједнако лоша и дефлација, јер номинално обара приходе компанијама“, објашњава наш саговорник.
Николић напомиње да је на тај проблем указано и у најновијем саопштењу челника Феда, америчке централне банке, који су најавили да ће у наредном периоду покушати да се мање осврћу на инфлацију допуштајући да она буде нешто виша. Садашњи ток инфлације коси се са монетарном политиком која је већ догурала до крајњих граница могућих подстицаја који су економији нужни.
Николић предвиђа да ће се утицај великог пада цена енергената и у наредним месецима испољавати и кључно доприноси ниској инфлацији.
Треба подићи инфлацију
Уз то, није добро што постоји и пад тражње за услугама и производима реалне привреде, што је, како каже, рефлексија врло, врло тешке ситуације у којој се налази економија еврозоне.
Тамо где нема тражње, нема ни потрошње, па тако ни раста производње, без чега нема опоравка привреде.
Пред креаторима монетарне политике, пре свега ЕЦБ и Феда је да одговоре на ове изазове и из саопштења Феда је, каже наш саговорник, јасно да је нереално даље инсистирати на обарању каматне стопе, која се опет директно одражава на лошији резултат пословања банкарског сектора. Како напомиње, тешко је обезбедити позитивно пословање када имате негативну каматну стопу и у тим условима треба да пласирате новац.
На питање шта се у овим условима може предузети да би се оствариле пројекције да светска привреда крајем идуће године почне да се враћа на старе предкризне позиције, он каже да је кључно питање како ћемо се носити са здравственим ризиком.
Проблем еврозоне није само ковид 19
„Пре свега, треба савладати ковид, а након тога очекивати лагани опоравак еврозоне, који ће очигледно бити спорији него што се очекивало. И многе земље се неће вратити тако брзо на стање или у положај који су имале у односу на еврозону или чак ако посматрамо ове велике економије из предкризног периода, још дуго“, сматра директор у Економском институту.
Он подсећа да није само ковид 19 проблем економије еврозоне и да је крајем прошле године било јасно да су многе земље биле надомак техничке рецесије и у њу би ушле и без пандемије вируса корона.
„Стање је веома тешко. То је одраз пре свега пада конкурентности, популационих проблема, политичких проблема у еврозони, геополитичких конфликата које има са Русијом и са Турском, али кључни проблем је свакако губитак конкурентности. Европска економија је посматрано технолошки у том индустријском делу све мање конкурентна у поређењу и са Кином и са Америком“, напомиње Николић.
Уз напомену да је каматним стопама, које су на нули или негативне, сужен маневарски простор или капацитет неких нових подстицаја који би дошли из монетарне сфере, саговорник Спутњика сматра да је сет мера исцрпљен претходних година јер се њиме подстицао ниво привредне активности довољан макар за стагнацију, ако не за неки бољи резултат.
Цена која је плаћена таквим мерама је генерисала или акумулирала ризике који су се сада испољили, истиче он.
Пошто је сужен капацитет економске политике, сада је тежиште на фискалним мерама, а цела еврозона је већ презадужена, па је, како наглашава, јако тешко предузети нешто ново да би се ствари потпуно преокренуле.
„Имамо најављен велики пакет помоћи, али се још не зна како ће то ићи, ни у ком обиму и којим интензитетом. Јесте да је реч о стотинама милијарди, али видећемо како ће то ићи и ко ће преживети док то не профункционише“, није оптимиста Николић.