Ово за Спутњик каже председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић, поводом медијске тишине у погледу праћења поступка против оснивача Викиликса Џулијана Асанжа, чије је саслушање о изручењу Сједињеним Државама, које је било прекинуто због корона вируса, настављено у Лондону.
Медијска тишина о Асанжу
„Мислим да је и суђење Асанжу и све што је он урадио за новинарство у последњих десет година врло важна ствар, не само за новинаре на Западу већ и за нас овде, с обзиром на то шта је Викиликс објавио и оно што се тиче нас. Ту смо могли да сазнамо разне ствари у вези са понашањем наших политичара пред америчким дипломатама, и у крајњој линији тајне о ратовима у Ираку и Авганистану, па и тајне неких других држава. Због тога је и Удружење новинара Србије у више наврата апеловало и пружило подршку Асанжу, тражећи од владе Уједињеног краљевства да га пусти на слободу и омогући му азил у држави која би га прихватила. У последње време видимо да су неке државе пошто је Еквадор променио свој став, за сада стидљиво, али надам се да ће ускоро и гласно рећи да могу да понуде азил Асанжу“, нада се Радомировић.
Наш саговорник сматра да би најбоље решење било да нека од европских земаља понуди азил оснивачу Викиликса, као и да је читава ситуација у вези са његовим положајем напад на слободу медија. Како даље додаје, још је раније и много гласније требало да се огласе све међународне и европске организације које се боре за слободу говора.
„Ово што раде британске власти је преседан. Знамо да је известилац Уједињених нација Нилс Мелцер објавио извештај у ком је навео да је то што се ради Асанжу једна врста тортуре. На жалост није било никакве реакције ни од британских власти ни од УН-а, али најбоље би решење било да он добије азил негде у Европи, али с обзиром на све ово што се дешава, то је мало вероватно“, скептичан је председник УНС-а.
Српски медији већ имају довољно тема
Упитан због чега Асанж у српски медијима више није тема као што је то био док се крио у амбасади Еквадора у Лондону, Радомировић каже да је новинарство у Србији на врло ниским гранама, и финансијски и идејно, као и да би он највише волео да имамо јаке медије који би имали дописнике у Лондону и који би у сарадњи са Викиликсом објављивали оно што он истражи и објави.
Сајт Викиликс дневно је обелодањивао 10.000 страница докумената, дипломатских депеша које се од тада нису скидале са насловних страна новина широм света, при чему су раскринкаване бројне неподопштине, од "прљавих послова" у светској дипломатији, па до злочина.
Оснивач Викиликса, Џулијан Асанж оптужен је за сексуално узнемиравање и силовање у Шведској 2010. године, због чега се од јуна 2012. крио у Амбасади Еквадора у Лондону због страха од изручења овој скандинавској земљи. У априлу 2019. године Асанж је притворен на захтев Сједињених Америчких Држава. Суд у Лондону прогласио га је кривим за кршење услова кауције и осудио га на 11 месеци затвора. Саслушања о изручењу почела су 2. маја.
Америчке власти су крајем маја саопштиле да су Асанжа оптужиле за 17 епизода кршења закона о шпијунажи и откривању тајних информација. Он је раније оптуживан за заверу у циљу хаковања компјутера. У случају изручења Сједињеним Америчким Државама, Асанжу прети казна од 175 година затвора.