Пре неколико дана они су открили мистериозну грађевину из доба Стефана Дечанског, која наговештава да су средњовековни Рудничани можда имали централно грејање у вишеспратницама. Духовити археолози спекулишу да ли су то можда остаци пиваре деспота Ђурђа, која је овде постојала.
Руководилац истраживања археолог др Дејан Радичевић, доцент на Филозофском факултету у Београду, пронашао је и прави приступни пут на Острвицу који разрешава енигму како је грађена једна од најзначајнијих српских тврђава на неприступачној планинској „игли“ на 758 метара надморске висине.
#/media/File:%D0%92%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0,_%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98_%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B5%D0%B3_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0.jpg){kind=link}
Претходних година археолози су овде откопали остатке луксузних вишеспратница украшених фрескама и печат кнеза Лазара из овдашње владарске канцеларије која је обављала послове са страним конзулатима у рударско-трговачкој метрополи. Колико је она била урбанизована показало је прошлогодишње откриће канализационог система за отпадне воде. Најновије откриће у комплексу грађевина довело је у недоумицу истраживаче, преносе Новости.
„Открили смо нешто изузетно, огромну просторију са системом канала кроз зидове, али не знамо чему су они служили“, каже др Дејан Радичевић, који руководи истраживањима.
„До сада ништа слично нигде није виђено, немамо са чиме да упоредимо наше откриће. Низ вертикалних канала омалтерисаних водонепропусним малтером се улива у сабирни хоризонтални вод у темељу зида, па цео систем личи на централно зидно грејање воденом паром, налик римском хипокаусту. Да бисмо то доказали морали бисмо да нађемо ложиште, кога засада нема. Одговоре могу да дају само даља истраживања.
Многи археолози ових дана долазе да виде ово необично откриће и развијају своје хипотезе, укључујући и ону да је можда реч о пивари деспота Ђурђа на Руднику, која се помиње у средњовековним документима. Јер како би Саксонци, Саси, могли да живе без пива.
Цела „Рудничка планина“ чувена по коповима сребра и олова била је у средњем веку заштићена прстеном утврђења, а најважније међу њима била је Острвица, под којом се налазило велико цивилно насеље, трг Подград. Иако је значај овог простора добро познат из историјских докумената, он никада није систематски истраживан. Лошу традицију је ове године прекинуло Министарство културе дајући средства за почетак археолошких испитивања. Поново су на светло дана изашли остаци цркве која је први пут ископана давне 1985. а убрзо поново затрпана земљом, јер су истраживања обустављена.
Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Muzej rudničko-takovskog kraja (@muzej_rtk) дана
„Луксузна градња храма несумњиво указује да је реч о задужбини неког племића, али то сигурно није једина црква под Острвицом. Насеље је било веома велико и логично је да је имало велики саборни храм, који очекујемо да пронађемо у будућности“, каже др Радичевић.
Данашња стрма и уска планинарско-туристичка стаза која води до остатака донжон куле Острвице на стени вертикалних ивица не даје објашњење како је овде уопште могло да се зида. Током извиђања терена др Радичевић и репортер Новости открили су лакши приступни пут до куле, са стране за коју се у литератури тврди да је неприступачна.
„Прави прилаз се, изгледа, налазио на овој блажој падини, судећи по уклесаној стази и неколико платоа и дубоких сувих ровова који су заустављали нападаче. Посматрано одавде, види се и права траса средњовековног пута према Руднику, што је веома важан податак“, каже др Радичевић.
Прочитајте и:
Велико откриће: Најстарији помен Христа је у Србији?
Византијско утврђење код Чачка које је крило благо Проклете Јерине /фото/
Неандерталац из Сићева: Нова археолошка открића у Србији мењају историју човечанства