Ово je податак Канцеларије за Косово и Метохију уз напомену да се овај проценат односи на објекте, земљиште, инфраструктуру. Професор својинског права др Душан Челић са Приштинског универзитета из Косовске Митровице овоме додаје да је реч о више од милион катастарских парцела у власништву Срба.
Реституција као лек за српску имовину
„Мислим да Србија нема великог простора да преговара о својини. Својина је својина и она се мора поштовати. Ту компромис не може да буде у смислу - хајде да другој страни нешто поклонимо. Другим речима, мора се утврдити шта је чија својина,“ наглашава он.
Приватна својина је масовно узурпирана, и ту говоримо о хиљадама хектара обрадивог земљишта и више десетина стамбених јединица, што кућа, што станова који су или узурпирани или уништени.
„И реч је о томе да механизам који је усвојио још Унмик 1999. године, а који је наследила власт у Приштини, није био ефикасан за враћање имовине власницима. Када је реч о државној и друштвеној својини самозване власти у Приштини су једностраним актима прогласиле сву државну и друштвену својину - својином такозване државе Косово,“ подсећа наш саговорник.
Ту се ради о великим комплексима као што је Трепча, Брезовица, Површински копови, "Електро-космет", "Србијашуме", Аеродром, Национални парк Шар-планина, "Железнице Србије", "НИС Петрол"... То све се процењује на око 200 милијарди евра.
„До сада је у више десетина кругова приватизовано готово 90 одсто онога што се завало друштвеном својином. Све то је урађено мимо Републике Србије и један од основних захтева Србије у том погледу мора да буде повратак у пређашње стање (реституција), свуда где је могуће, а тамо где је то неизводљиво - да се изврши новчана компензација,“ предлаже др Челић.
Треће лице као извршитељи преузетог
Чињеница да се косовска страна у Бриселу обавезала да ће донети закон о повратку расељених требало би да буде увезана са својинским аспектом јер људи се не могу вратити на ливаду већ само у своју кућу.
„Дакле, прво им се мора омогућити да врате своје имање, станове и куће, али до сада смо са Приштином у том погледу имали врло негативна искуства, јер они преузму обавезу а не испуне је. У том контексту, мислим да у преговорима мора да се поведе рачуна и о томе шта ће бити механизам који ће надгледати извршење договореног. И да уколико Приштина то не уради, та трећа страна преузме на себе посао,“ напомиње наш саговорник.
Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију приватну имовину у власништву Срба и СПЦ на Косову и Метохији чини 164.664 хектара, што је 15 одсто територије Покрајине, 14 одсто је имовина у власништву привредних субјеката регистрованих у централној Србији, док око 30 одсто површине чини имовина у власништву Србије - државна и друштвена.
Албанци су до сада 669 друштвених и државних предузећа продали или ликвидирали. Држава Србија и даље отплаћује све кредите за уложена средства на простору КиМ, а до сада је исплаћено око 660 милиона евра кредита. Србија за те објекте, било да је реч о фабрикама или путевима има тапију, односно документ који јасно показује да је држава градила и улагала за простор КиМ.
Србија и даље плаћа
Ово се односи и на аеродром, друмску и железничку инфраструктуру, енергетску инфраструктуру, природна и рудна богатства и друга добра, као и о велике привредне субјекте.
Албанци су узурпирали више од 18.000 српских кућа и станова а наши људи не могу да се врате у своје куће и због тога што су фалсификовањем докумената Албанци постајали власници, и то се углавном радило преко тзв. Агенције за верификацију. Зло-употребљавајући судски систем, уз два албанска лажна сведока, потврђивали су да је на пример стан Србина у центру Приштине, који је протеран, у власништву Албанца који се касније у њега уселио.
Посредством Фонда федерације за кредитирање недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, као и тадашњег институционалног инвестирања у периоду од 1966. до 1990. на подручје Косова и Метохије усмерено је око 4,37 милијарди долара са учешћем Србије у формирању свих средстава око 35,4 одсто или око 1,6 милијарди долара. Фонд за развој Републике Србије као резултат својих активности од 1990. до 1999. године има удео у власништву 155 предузећа на КиМ.
Након рата на Косову 1999. године, мисија УН-а, која је тада била ангажована на Косову, регистровала је 42.749 случајева одузете имовине, од којих 95 одсто било у власништву Срба.