Када је Фатос Бећирај постигао погодак, Гргур је узвикнуо „Ево зоре, ево дана, ево Бећа капетана“, парафразиравши познату усташку песму насталу тако што су злочинци НДХ славили убијање и протеривање Срба из те фашистичке творевине.
Овај инцидент се десио само неколико месеци после емитовања песме Марка Перковића Томпсона усред јутарњег програма Радио-телевизије Црне Горе, иако се ради о човеку којима је у појединим земљама забрањено да наступа због проусташких ставова, а свега два дана после певања усташке песме „Бојна Чавоглаве“ од стране више стотина људи у Цетињу.
Речи песме:
Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Бобана: Јуре зове, Бобан виче, ево мене поглавниче;
На врх горе Требевића, у логору Францетића, у логору Јуре сједи, својој војсци он бесједи:
Ој усташе браћо мила, дубока је вода Дрина; Дрину ћемо прегазити, а Србију запалити!
Кад је Дрину прегазио, у ногу је рањен био; Он не виче ајме мени, већ он кличе 'За дом спремни!'
И, то не би било ништа чудно, да баш речима „Ево зоре, ево дана“, не почиње усташка химна.
За дом спремни и за тића, поглавника Павелића.
Прочитајте и: