Хандкеово виђење историје Балкана: Шта је потребно за мир?

„Забележити ружне чињенице, то је у реду. Али за мир је, међутим, потребно још нешто, што није мање вредно од чињеница“, написао је аустријски нобеловац Петер Хандке у једном од есеја сабраних у књизи „Историја иза приповести – есеји о Југославији“. Књига је недавно изашла из штампе у издању новосадског „Прометеја“ и РТС-а.
Sputnik
Хандкеово виђење историје Балкана: Шта је потребно за мир?

Књига, чији је наслов изабрао сам аутор, садржи есеје писане од 1991. до 2011. године. О Хандкеовом виђењу историје Балкана за „Орбиту културе“ говоре један од приређивача књиге Небојша Грујичић и истраживач Института за друштвене и хуманистичке науке у Тјумену у Сибиру, преводилац Јан Красни.

Која је највећа загонетка коју пред археологе поставља антички град Виминацијум, центар некадашње римске провинције? Какве приче причају оловни саркофази и сребрни лим пронађен у једном од њих, који су недавно откривени на том археолошком локалитету? Колико данас знамо о житељима Виминацијума и да ли ћемо икада открити све тајне овог древног града?

О овим и многим другим тајнама које одгонетају археолози, о чудесном духовном благу за којим трагају током целе каријере, разговарали смо с директором Археолошког института Миомиром Кораћем.

Протекле седмице напустио нас је филмски и позоришни редитељ Јиржи Менцл, један од првих представника чешког новог таласа, који је светску славу стекао филмом „Строго контролисани возови“, овенчаним Оскаром. Редитељ Божидар Ђуровић поделио је с нама успомене на Менцла, с којим се сусрео још током студентских дана у Прагу, а с којим је и сарађивао 2011. године у постављању опере Сергеја Прокофјева у Народном позоришту у Београду.

Након пет месеци паузе, Југословенска кинотека отворила је своја врата за публику програмом који представља великане светске кинематографије, од Оливије де Хевиленд, преко Алана Паркера, Клода Шаброла и Луиса Буњуела, до Мишела Пиколија и Шона Конерија. О поновном сусрету с верном публиком, јесењим плановима, рестаурацији домаћих филмова и другим активностима националног филмског архива разговарали смо с директором Музеја Југословенске кинотеке Марјаном Вујовићем.

Какав је осећај коначно вратити се кући, како је наступати са домаћим музичарима и колико култура Балкана утиче на музику коју ствара за Спутњикову „Орбиту културе“ говори Софија Кнежевић, млада џез уметница светског гласа која живи и ствара у Њујорку, а чији се аутобиографски албум „Софиџез“ нашао у селекцији за награду Греми.

Емисију „Орбита културе“ можете слушати на таласима Студија Б, суботом од 10.00 до 12.00 сати.

Коментар