Риба, позната као Мињиниа тургененсис, имала је костур направљен од костију, за разлику од хрскавице од које су ајкуле данас углавном састављене, ако не рачунамо зубе.
Стручњаци су открили фосилизовану лобању у монголским планинама.
„Било је то врло неочекивано откриће. Данашња наука каже да је коштани унутрашњи костур јединствена иновација лозе која се од предака ајкула одвојила пре више од 400 милиона година али овде су јасни докази о коштаном унутрашњем скелету код рођака ајкуле, који је уједно и наш рођак“, рекао је водећи аутор студије Мартин Бразеу.
Могуће је да је М. тургененсис могао бити већи од велике беле ајкуле, с тим што су неки припадници врста достизали 9 метара и више у дужину. Бразеу је такође приметио да се највероватније радило о тадашњем предатору, јавља Фокс њуз.
Иако се верује да је М. тургененсис била знатно мања од данашњих кит-ајкула она је извршила огроман утицај, што сугерише да су ајкуле некада имале кости, а затим су је изгубиле, рекли су истраживачи.
Поред тога што је имао костур састављен од костију, имао је коштане плоче преко главе и рамена које су деловале као штитови, Бразеу га је описао као „опсежни оклоп“.
Ово откриће додаје додатну веродостојност теорији да је ендохондрална кост, која чини људске костуре након рођењак можда играла велику улогу у еволуцији ајкула и помогла им да се адаптирају и постоје више од 400 милиона година.
„Ако су ајкуле имале коштане костуре које су временом изгубиле, то би могла бити еволутивна адаптација“, додао је Бразеу.
„Ајкуле немају пливачке мехуре, који су касније еволуирали у коштаним рибама, али лакши костур помогао би им да буду покретније и да пливају на различитим дубинама. То је можда оно што је помогло ајкулама да буду једна од првих глобалних врста риба, које су се прошириле океанима широм света пре 400 милиона година“, објаснио је Бразеу, преноси Б92.
Прочитајте још: