Србија је на шест месеци замрзла све војне вежбе и активности уз образложење да на тај начин учвршћујемо неутралну позицију државе. Одлука је уследила након великих политичких притисака из ЕУ да се спречи учешће наших оружаних снага са руским и белоруским колегама на маневрима "Словенско братство", који је требало да почну у Белорусији 10. септембра.
Министар одбране Александар Вулин рекао је да ти притисци немају никаквог смисла, да нису утемељени у нашим одлукама, поступцима, па чак ни у реалности као и да су резултат хистерије која одређује политичке одлуке и правце великих и моћних земаља. Ипак, епилог приче је да на војне полигоне нећемо излазити, а поставља се питање да ли ће после овог захтева ЕУ уследити и онај - да Србија мора да уведе санкције Руској Федерацији.
Преко косовске независности до санкција Русији
Милан Игрутиновић објашњава да су позиви за усклађеност стална тема од 2014. године, а да на годишњем нивоу добијамо око десетак захтева. Ипак, да се стање поправља говори и чињеница да се разлика онога шта Србија треба да усклади са бриселском агендом из године у годину смањује. Тако је 2012. неусклађеност износила око 90 процената, док се она данас смањила на 50-ак процената. Гро неусклађене спољне политике Србије са ЕУ, према речима Игрутиновића, је и даље углавном уско повезана са нашим односима са Русијом и Кином.
„Санкције Русији нису једно питање већ на годишњем нивоу стижу у неколико посебних питања, а то у процентима изгледа веома велико. У суштини, Србија се не усклађује само са питањима која су у вези са Русијом и Кином. Оно што је америчка мотивација било каквог договора Београда и Приштине није квалитет самог споразума, јер знају да ће ЕУ морати да се бави детаљима. За њих је главно питање – шта ако Србија којим случајем призна косовску независност? Размишљају да онда Русија више неће бити потребна Србији и да ће лакше наступити и санкционе мере према Русима,“ каже Игрутиновић.
Спољна политика Србије није битна ЕУ
Поглавље 31 које се односи на усклађеност спољне и безбедносне политике Србија није ни отворила, а Игрутиновић наглашава да нисмо добили чак ни записник ЕУ са састанка који је одржан 2014. Са друге стране, подсећа он, Србија је учествовала у многим пројектима који подразумевају безбедносну сарадњу са земљама ЕУ – слали смо нашу војску у мировне мисије ЕУ, а сарађујемо и са Европском одбрамбеном агенцијом. Он каже да постоје две школе мишљења зашто то поглавље није отворено.
„Једно образложење је да то поглавље није отворено да нас не би још више притискали са спољном политиком и да многима то није битно. Ако погледамо нову методологију приступања ЕУ, спољнополитичка питања су остављена за крај. Дакле, то је порука између редова ‘није нама битна ваша спољна политика’. Мислим да је то у Београду доста добро прочитано и да зато дајемо себи, понекад се чини, и превише маневарског простора и да се просто играмо у простору између великих сила, па понекад направимо и неки чудноват потез. Ипак, мислим да они нису превише заинтересовани за нашу спољну политику, већ их само понекад иритира нека симболика или у овој ровитој ситуацији наш однос са Белорусијом,“ изјавио је Игрутиновић.
Западним партнерима није проблем да кроз институције ЕУ питање односа са Белорусијом подигну на виши ниво и да изврше притисак који је у складу са њиховим интересима али и са бриселском политиком, каже наш саговорник. Због тога, каже он, ми и јесмо стално суочени са тим нормативним питањима – да ли смо стратешки опредељени за ЕУ као и да треба да напустимо војне вежбе са Белорусијом и да се држимо мејнстрима који смо сами себи зацртали.
Прочитајте још: