Косовски премијер Авдулах Хоти наиме чврсто стоји на ставу да нема успостављања ЗСО пре потписивања коначног споразума о нормализацији односа са Београдом, док је став Марка Ђурића директора Канцеларије за Косово и Метохију још чвршћи - нема споразума без формирања ЗСО.
ЕУ купује време преко ЗСО
Да ли нас овакав став води у нови ћорсокак када је реч о наставку преговора у Бриселу између Београда и Приштине и има ли решења?
Професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду Стефан Сурлић подсећа да је ЗСО стара тема, и да сада ЕУ покушава да поврати кредибилитет, тако што ће спровести све оно што је већ раније договорено, укључујући и ЗСО.
„Међутим, мислим да је то тема око које се само купује време. Албанска страна није заинтересована за примену одлуке о формирању те Заједнице нити ће, како изгледа, бити у догледно време.
Пре би пристали на разгарничење него на ЗСО
Приштини чак постоје политички фактори који би пре пристали на разграничење него да успоставе Заједницу српских општина. С друге стране, Београд је свестан да је у питању игра у којој се инсистира на теми за коју тешко да ће у Приштина бити политичке снаге да се примени,“ каже Сурлић.
Он овоме додаје да је ЗСО заправо у овом тренутку више питање ЕУ, која хоће да докаже да оно што је договорено може да буде и спроведено.
„Уколико Европска унија озбиљно намерава да спроведе све што је раније договорено, она има механизме да притисне Приштину, што значи и да формира ЗСО. Та заједница је договорено још у Бриселском споразуму, и до сада није начињен никакав помак ка њеној примени. Подсећам да у Приштини већ годинама понављају да ЗСО није у складу са косовским Уставом. Чак и да понуде неку ЗСО она ће битиса знатно мањим овлашћењима од која је била договорена у Бриселу,“ објашњава саговорник Спутњика.
Београд не сме да одсутане од ЗСО
То би како каже, значило да таква ЗСО не би имала извршну власт и била би сматрана за некакав савез општина који би се бавио отприлике комуналним стварима. Тако Приштина види ЗСО.
„Београд не сме на ово да пристане јер се ЗСО у ствари нуди као коначна понуда Приштине за међусобно признање,“ закључује Сурлић.
Сурлић каже да, и ако се деси да Приштина потпише ЗСО која би имала извршна овлашћења, питање је да ли би она била примењена. Он прави паралелу са Ахтисаријевим планом у коме су дате повластице за Србе, али нису примењене, иако је Ахтисаријев план део Устава Косова.
Наш саговорник из Приштине, професор и политички аналитичар Неџмедин Спахиу управо Ахтисаријев план наводи као разлог због чега Приштина сада не жели да формира ЗСО пре коначног договора.
„Приштина формирање ЗСО чува као адут за признање од стране Србије. Дакле, трампа за признање Косова. Подсећам да је Косово својевремно урадило децентрализацију на Косову, што је био уступак српској страни да би се добило признање на бечком процесу који је водио Марти Ахтисари. Косово је завршило децентрализацију, али Београд није признао Косово. Косово сада нема толико поверења у Београд, да би формирало ЗСО пре коначног договора, јер Београд може поново да поступи исто и да не призна Косово,“ објашњава Спахиу.
ЗСО је адут Приштине за добијање признања
Преговори са Београдом су већ 20 година у ћорсокаку, додаје он, уз мале помаке, па према томе ни ово не види као неки непремостиву тачку.
„Лично верујем да ће, ако се дође до коначног споразума, у то бити укључен и споразум о ЗСО, и да ће то бити прихваћено у коначном споразуму,“ уверен је саговорник Спутњика.
Он се не слаже са тезом Београда да је Приштина игнорисала формирање ЗСО, и подсећа да се заборавља на важну чињеницу.
„У Бриселском споразуму је написано да ће ЗСО бити успостављена само уколико није у супротности са Уставом Косова. Испоставило се да јесте, суд је донео такву одлуку што значи да Приштина није одбила да формира ЗСО већ је остало да се о томе и даље разговара,“ објашњава Спахиу.
Оба наша саговорника мисле да ће се наћи неки модел за формирање ЗСО како би се наставили преговори даље, с обзиром да је ЕУ намерена да после Вашингтонског споразума забележи неки важан поен у дијалогу у коме је посредник.