ХААРП и Статус 6: Могу ли Америка и Русија да контролишу време

Русију и Америку називају „климатским агресорима“ који утичу на климатске катаклизме у свету. Пројекти који су главни кривци су амерички „ХААРП“ и руски „Статус 6“.
Sputnik

Русију често сматрају „климатским агресором“, али је она уједно и жртва. Ове године је један руски посланик изјавио да је висока температура у земљи изазвана америчким климатским оружјем.

„Може ли Русија да контролише временске прилике?“, овакви наслови се могу често пронаћи, као и реченице типа: „Украјински метеоролози су изјавили да одсуство киша у Кијевској области нема везе са руском завером“. Да ли је заиста могуће да човек утиче на климатске промене? 

Пројекат који изазива климатске промене

HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program), програм активног ауроралног истраживања високе фреквенције, познат је амерички програм који се налази на Аљасци и који може да мења климу на Тихом океану, али и на другим локацијама. ХААРП се често спомиње када се десе неке климатске катаклизме. Током 2012. године су биле велике суше у Ирану и државно руководство је изјавило да се против Техерана води климатски рат, јер непријатељи стално растерују облаке.

Српски климатолог открива: Смак света због глобалног отопљавања није научна прича

Према неким мишљењима пројекат је настао као систем противракетне одбране и подршка системима противваздушне одбране, односно, као механизам утицаја на јоносферу ради проучавања процеса проласка радио-таласа кроз њу. Међутим, нема ниједног јаког доказа да је ХААРП заиста то радио.

Лабораторије имају потенцијал јачине муње

ХААРП је лабораторија која изучава јоносферу и могуће је да она донекле утиче на електромагнетне силе. Постоје и нека мишљења по којима утиче и на геофизику Земље и на климу. Али доказа нема, јер је за то потребна невероватно велика енергија коју људи још нису достигли. ХААРП још увек не може да се назове „Звездом смрти“, на сву срећу, она постоји само у „Ратовима звезда“.

Русија има своју лабораторију „Сура“, којој се такође приписује могућност да мења климу у свету. Mогуће је рећи да њен потенцијал није баш тако велики, какав би био потребан за промене у атмосфери. Њена моћ се пореди са снагом муње. Процена је да ни у наредних десет година неће бити већих могућности лабораторије.

Да ли „Посејдон“ изазива цунами?

Током 2013. године су процурели подаци о руском нуклеарном стратешком систему „Статус-6, који се назива „Посејдон“.

Медији су тада указивали да је његов задатак био да онеспособљава економске објекте противника на обали и на тај начин нанесе штету држави путем радиоактивног зрачења, после кога је земља неупотребљива за живот и пољопривреду. Поред тога експлозија на великим дубинама може изазвати цунами, који ће уништити околне објекте и раширити радиоактивност на велики део обале.

За лед на Гренланду више нема спаса

Вештачки изазван цунами доводи до вештачких земљотреса. Нико не може са великом сигурношћу да тврди каква ће рушилачка моћ бити у случају експлозије од 10 до 20 мегатона. Највероватније ће изазвати нове тектонске покрете или земљотрес великих размера. Сада „Посејдон“, највероватније, постоји само у облику макете и све што је о њему речено су теорије.

Човек против природе

Шта је препрека за прављење војних система који утичу на природу?

  1. То су пре свега последице које не могу да се предвиде. Чак и ако би могло да се промени дејство тајфуна или циклона, не постоје никакве гаранције, да ће то бити само на територији непријатеља.
  2. Енергетски ресурси потребни да би се управљало природом, на сву срећу нису доступни човечанству.
  3. Примена велике количине нуклеарног оружја неће нанети штету само противнику, већ и сопственој територији, такав корак би хипотетички могао да се учини у „последњем рату“, али за неке реалне војно-политичке циљеве није адекватан.
  4. На крају, постоје међународни споразуми, којима се забрањује коришћење технологије промене животне средине у непријатељске сврхе. Такви споразуми су настали захваљујући Американцима.

Пројекат „Попај“

Једини реалан пример коришћења „климатског оружја“ је пројекат „Попај“, који је користила америчка војска током рата у Вијетнаму. Како би проузроковали кишу користили су хемикалије као што су јодирано сребро и суви лед. Ефекат су постигли, али је био краткотрајан и веома скуп.

Средином 70-их година 20.века је настала Међународна конвенција о људским правима која забрањује дејства на животну средину у војне сврхе. Сада се сличне технологије користе за растеривање облака, на пример у Москви на Дан Победе, када се организује прослава на Црвеном тргу, али се не користи „климатско оружје“.

Прочитајте још:

Коментар