Најновије анкете показују да се подршка ЕУ у Србији држи негде близу половине, што је, каже програмски директор Демостата Зоран Пановић, висок проценат с обзиром на реалне перспективе наше земље да постане чланица ЕУ.
„Постоји замор у ЕУ, а није исто бити у ЕУ пре 20 година и сада, питање је и ако уђемо у какву ћемо Европу ући“, наводи Пановић у емисији „Свет са Спутњиком“, подсећајући да је Србија прихватила нову методологију кластерског пријема у ЕУ коју је предложио француски председник Емануел Макрон.
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да и подаци његових истраживања показују сличан ниво подршке ЕУ, док се НАТО у анкетама јавног мњења „вуче по прашини“ – оних који су за чланство у Алијанси је испод 10 посто.
ЕУ заслађивач за НАТО
„Како ниједна нова чланица ЕУ то није постала а да пре тога није ушла у Алијансу, могуће је да неки дођу на идеју да Србима горку НАТО пилулу умотају у мед и кажу да то иде у пакету са ЕУ. Међутим, може им се десити да то има контраефекат и добром делу грађана огади ЕУ а не учини привлачним НАТО“, прогнозира Вукадиновић.
У Србији је, подсећа он, однос за НАТО и против њега 8-9 одсто наспрам 85-90 одсто и зато њен евентуални улазак у ту организацију није могућ ни на који демократски начин, него само преко ЕУ.
Објашњавајући убедљиво антинатовско расположење грађана Србије, Зоран Пановић истиче да ту треба раздвојити неке ствари и повлачи паралелу са односом Срба према католичанству:
„Србија као већински православна земља нема проблем са Шпанцима или Французима као католицима, наше антикатоличанство се редуцира на антихрватство и на релације Католичке цркве са усташама. Тако је и против НАТО-а. Један је однос против НАТО-а који нас је бомбардовао, али немамо ништа против Италије као НАТО земље. Међутим, ту постоји опасан подниво: неке бивше југословенске републике кроз НАТО покушавају да објасне да се неће поновити српска хегемонија, постоје геополитичке школе које говоре да док се Србима не сломи кичма у БиХ, нико овде није сигуран. То су ти делови НАТО-а који га на тај начин тумаче и то је јако опасно“, каже Пановић.
Он сматра да су проблеми бивше Југославије инкорпорирани и у актуелна политичка догађања па и европску причу региона, а као пример наводи косовско питање према ком рецимо Словачка нема сензибилитет иако није признала Косово, али га има Хрватска.
„То што се распала Југославија не значи да криза у региону нема југословенски карактер“, верује Пановић.
Амбиције Меркелове
Коментаришући изјаву високог представника ЕУ Жозепа Бореља да једино ЕУ може да стабилизује балканско „буре барута“, Пановић каже да је перцепција глобалних односа моћи људи у региону – да овде ништа не може да се реши „ако Америка то не каже а Русија не аминује“.
Вукадиновић дотле мисли да Борељов оптимизам није без покрића.
„ЕУ има озбиљну и стабилну Немачку која не може да се мери с Америком, Русијом и Кином, али није без значаја. Ако одлазећа канцеларка Ангела Меркел жели да рашчисти ситуацију у европском предсобљу, какво је Балкан, онда то има тежину макар колико амбиција америчког председника Трампа да убележи неке поене доводећи ‘балканска племена’ за исти сто“, каже аналитичар, алудирајући на договор Београда и Приштине постигнут недавно у Вашингтону.
На питање шта би ЕУ могла да понуди Србији, ако се већ као посредник у дијалогу Београда и Приштине није изборила да косовски Албанци поштују раније договоре, Вукадиновић одговара да то једино може да буде магловита европска перспектива, а од тога нема ништа у смислу стварног и скорог уласка у ЕУ.
„ЕУ дакле нема богзна шта да понуди. Али нема ни САД, сем претњи у ваздуху да ће бити много љута“, констатује Вукадиновић.
Треба ли онда Србија да се одриче традиционалних савезника, како одскора интензивно траже из ЕУ у оквиру усаглашавања спољне политике, иако поглавље 31 које се на то односи није ни отворено?
„Ако ми нећемо да уђемо у ЕУ, нас нико неће натерати. Ако је пак то наш хипотетички пут, не можемо са јуловском политиком ићи у ЕУ. Морамо се определити – хоћемо ли Јул или европске интеграције“, сматра Пановић.
Вукадиновић је друкчијег мишљења, поготову што, како примећује, ЕУ није ни врабац на грани него комарац, а и он нам измиче.
„То знају и они који нам то нуде, и они који јуре за тим комарцем. Спасоносно решење за Србију је ‘искрена неутралност’ – у противном бићемо полупериферија и полуколонија и ту среће неће бити“, уверен је Вукадиновић.