Представом „Бити Аријела Ф“ у копродукцији Театра Види из Лозане и компаније аутора Симона Сена свечано је затворен Битеф-Пролог. Под слоганом „На ивици будућности“ тродневно издање чувеног фестивала успело је да одговори на изазове настале услед пандемије вируса корона и покаже шта овај фестивал чини манифестацијом испред свог времена.
„С обзиром на традицју коју Битеф има, не би се ништа значајно десило да смо остали при томе да се наредне године деси двоструко издање фестивала. С друге стране, као фестивал авангарде, не бисмо то себи могли да дозволимо и зато смо дали све од себе да изнађемо решење да позориште и у овим временима буде могуће“, каже за Спутњик уметнички директор Битефа, Иван Меденица.
Позориште на улици
У трагању за новим просторима, уметничким изразима и поетикама, аутори фестивала трудили су се да остану на висини задатка упркос строгим хигијенско-епидемиолошким мерама и подаре својим посетиоцима оригиналан приступ у извођењу и размишљању о позоришту. Отуда је публика могла да присуствује представама у Битеф театру као и разноврсном пратећем програму на отвореној сцени на Скверу Мире Траиловић, специјално саграђеној за ову прилику.
„Када се изводила представа ’Планина Олимп’ 2017. године у Сава Центру смо направили град. Прошле године смо направили мини град у Луци ’Београд’, ове године смо направили Агору захваљујући Милету Бутуровићу шефу технике Битеф театра“, објашањава Меденица и додаје: „Увек имате додате вредности. Битеф није само фестивал у смислу смотре представа, Битеф је метафора позоришта као градске уметности коју морамо да одржавамо као такву.“
Дигитално или живо позориште
Како је Битеф-Пролог само припрема за следећу годину, у две представе приказане на фестивалу испитује се проблем које нам је пандемија наметнула, а то је живо глумачко присуство на сцени. У представи „Долина језе“ уместо глумца појављује се хуманоидни робот, док друга представа „Бити Аријела Ф“ тематизује однос према дигиталном телу.
„Тај концепт треба да нам каже шта, у којој мери и да ли уопште нове технологије мењају наше разумевање позоришне уметности“, наглашава уметнички директор Битефа. „По мом мишљењу суштина позоришта је сусрет и размена публике и извођача. Како каже Питер Брук - позориште почиње када се сретну две особе. С новим технологијама ми можемо да проширујемо есенцију позоришта, сагледамо нове аспекте, али не и да је мењамо.“
Однос живог и дигиталног позоришта био је и тема разговора са једном од водећих театролошкиња, Ериком Фишер Лихте којим је заокружен трибински програм фестивала.
„Она је потврдила основне естетичке ставове о позоришту и рекла да дигитално позорише не постоји. Оно што постоји јесу експерименталне форме у којима се на креативне начине физичка реалност повезује и меша са виртуелном реалношћу“, објашњава Меденица. „Оно што није прихватљиво јесте да се сваки снимак позоришне представе може назвати дигиталним позориштем. То је само један формат који нам може дати информацију о одређеној представи или бити његово сведочанство.“
На уврежени став да су друштвене рестрикције и изазови током историје створиле многе оригиналне поетике и изразе у уметности, наш саговорник каже:
„Мој став је да су те рестрикције биле идеолошке природе. Ово је медицинска цензура која одређује начин на који ће сценска радња изгледати. Не знам да ли ће овај период изнедрити велику уметничку форму, али бих био задовољан да позоришни уметници проналазе начине да се позориште и даље дешава, али и да се вратимо животу пре короне и уживамо у нецензурисаном облику сценске игре.“