„О тој теми се уопште није разговарало. Наравно, српска страна је покушала да отвори ту тему, али смо ми категорички одбили“, изјавио је у Бриселу Скендер Хисени, координатор Приштине за дијалог са Београдом.
Он је казао да је током разговора о спољном дугу Приштина подржавала принцип међународног права и, како је казао, преговора са Србијом као са независном државом, објавила је приштинска „Газета експрес“.
„Не постоји могућност да разговарамо о овим темама на било ком другом нивоу“, рекао је Хисени.
Он је додао да је Арбитражни суд решење што се тиче потраживања финансијске природе Београда, а у вези са дуговима који су узети у време бивше Југославије.
„Косово може да прихвати да плати зајмове који су уложени на његовој територији“, рекао је Хисени.
Ђурић: ЗСО императив за наставак дијалога
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић изјавио је да је делегација Београда у Бриселу инсистирала на Заједници српских општина, као првој теми разговора, што је наишло на противљење представника Приштине, који, истиче, нису дошли спремни ни за разговор о ЗСО, а ни превише спремни за разговор о имовини.
Ђурић указује да то што атмосфера током разговора није била најсјајнија не значи да ће Србија одустати од ЗСО, која је обећана пре седам и по година.
„Морамо да инсистирамо на томе. Очекујемо снажне поруке од свих чланица ЕУ као притисак на Приштину да формира ЗСО, што је императив за наставак дијалога“, нагласио је Ђурић у изјави новинарима.
Ђурић, који предводи делегацију Београда у техничко-експертским разговорима о нормализацији односа са Приштином у Бриселу, наводи и да је то и питање интегритета ЕУ и дијалога уопште.
„Имали смо не претерану рационалну, жучну и емотивну дискусију у којој су представници Пришине покушали да је одведу 13 векова уназад и Србију представе као колонизатора, који је окупирао не само КиМ, већ и Топлицу и да ирационалним, историјски нетачним информацијама скрену с теме“, рекао је Ђурић.
Делегација Београда је, каже, одговорила рационалним приступом и непристајањем да тема ЗСО буде било скинута са дневног реда, било преименована на неадекватан начин који не би одражавао статусно неутралну форму разговора, пренео је Танјуг.
„Не пада нам на памет да разговоре о ЗСО претворимо у разговоре о положају националних мањина, нити ћемо пристати да српски народ буде третиран на КиМ као национална мањина“, рекао је Ђурић.
„Нема напретка у разговорима док ЗСО не буде спроведена у потпуности, онако како је договорено 2013. и 2015. године“, поручио је Ђурић.
Прочитајте још:
- Нови страх у Приштини: Српска заједница опаснија од короне
- Заједница српских општина – камен спотицања и за Приштину и за Београд
- Тачи: Постоји опасност да се створи „Република Српска“ на Косову