Крај споменика 358 грчких војника, подофицира и официра који су страдали при крају рата у Пироту и околини, опело је служило наше и грчко свештенство, а венце и цвеће су положили представници Армије Грчке, Војске Србије, борачких организација, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, града Пирота, Пиротског округа и Ниша.
Због ограничења које је собом донела епидемија ковида, ове године помену нису присуствовали потомци грчких ратника, који су били углавном из околине Патраса.
Ово грчко војничко гробље је једини споменик грчким војницима у Србији, преносе „Новости“, подсетивши како је оно настало.
Наиме, крајем Првог светског рата, у околини Пирота, тачније у селима Гљилан, Темска, Суводол и Извор затекли су се делови Треће грчке дивизије са Пелопонеза.
Током те зиме, која је 1918. на 1919. годину била изузетно хладна, болесни, изнемогли, и ненавикнути на оштру цичу многи грчки војници су умрли и сахрањени су на сеоским гробљима.
Након рата, њихова земљакиња Катина Станковић, која се током Првог светског рата заљубила у наредника из Пирота Петра Станковића и после рата дошла са њим у Пирот, прикупљала је њихове остатке по сеоским гробљима и сахранила их на ледини Метиљавица, крај старог гробља у Тијабари.
Хроничари су записали да јој је у томе помагао супруг Петар, некадашњи наредник који се после повлачења српске војске нашао у Грчкој, где су се и упознали и заљубили.
Половином двадесетих прошлог века, општина Пирот је донела одлуку да парцелу од неколико стотина квадрата у којој су сахрањени остаци ратника са Пелопонеза, поклони држави Грчкој у трајно власништво.
Грчка је, како се наводи, организовала подизање споменика и израду крстова са именима страдалих ратника. Традиција одавања почасти грчким ратницима, који су сахрањени недалеко од споменика који подсећа на страдање 7.610 Пироћанаца током Великог рата, никад није престала.
Након смрти Катинке Станковић, бригу о одржавању комплекса грчког војничког гробља преузела је друга мешовита пиротско-грчка породица Радмиле Сурланџис, чији потомци и дан данас заједно са градском управом брину о овом јединственом споменику.
Прочитајте још: