Реј упозорава да су ове две државе способне да физички униште Сједињене Државе и да зато оружје за њихово одвраћање мора бити принципијално другачије.
„Убрзаћемо се или губимо“
Пентагон је 2009. године формирао Команду глобалног удара америчког ратног ваздухопловства за контролу две од три компоненте нуклеарне тријаде — копнене и ваздушне. Ова структура је одговорна за коришћење, распоређивање и борбену употребу стратешких бомбардера и интерконтиненталних балистичких ракета (ИБР) базираних у шахтовима.
Заправо, реч је о већини америчких средстава за нуклеарно одвраћање, а позив генерала Реја да се припреме за велики рат са Русијом и Кином много говори о ситуацији у Пентагону.
„Наши потенцијални противници активно модернизују нуклеарне снаге у областима у којима ми заостајемо за њима“, рекао је шеф Команде глобалног удара. „Ово се односи и на бојеве главе, и на средства њихове доставе. Да не бисмо потпуно заостали, морамо искористити нове технологије за обнављање наших бомбардера, подморница и интерконтиненталних балистичких ракета, као и за изградњу перспективне технике. Или ћемо убрзати ове промене, или ћемо изгубити“.
Према речима генерала, главну улогу у ваздушној компоненти нуклеарне тријаде играће бомбардер Б-21 „Рејдер“. Попут свог претходника, Б-2 „Спирит“, овај авион ће бити израђен према схеми „летеће крило“, комбинујући сву технолошку стручност у области стелт технологија. Према Пентагону, Б-21 може лако да савлада било који систем ПВО, истовремено остајући невидљив за опрему за праћење.
„Стратези“ на граници
„Рејдер“, као и „Спирит“ је подзвучни авион, способан да носи и нуклеарно, као и конвенционално оружје. На располагању има крстареће ракете дугог домета са нуклеарним бојевим главама Long-Range Stand-Off (LRSO), које такође поседују стелт технологију.
Поред тога, у одељку за бомбе ће бити постављене модернизоване нуклеарне бомбе Б61-21. Захваљујући моћном опсегу наоружања и најнапреднијој технологији, у Вашингтону сматрају да ће Б-21 моћи да уништи било који циљ на бојном пољу. Ваздухопловство планира да наручи 100 летелица. Цена је око 550 милиона долара за једну. Први лет „Рејдера“ је требало да се одржи 2021. године, али су почетком септембра амерички медији известили о изненадним потешкоћама приликом његове конструкције и да тестирања неће почети пре 2022. године.
„Док Б-21 не уђе у службу, мораћемо да се ослањамо на бомбардере Б-52, Б-1 и Б-2“, саопштио је Реј.
„Треба их одржавати у борбеној приправности, јер су многе летилице старе. На пример, неки авиони Б-1 захтевају значајне структурне поправке. Наша команда планира да уклони 17 бомбардера који често делују на Блиском истоку, у непознатим условима“.
Ипак, истакао је генерал, америчка стратешка авијација, чак и у условима пандемије изазване вирусом корона, није смањила интезитет летова и борбене обуке. Бомбадери дугог домета ове године су се више пута појављивали на небу изнад западног дела Тихог океана, Европе и Арктика. Конкретно, крајем августа Американци су извели вежбе „Савезничко небо“, а шест Б-52 је за један дан улетело у ваздушни простор 30 земаља НАТО.
„Стратези“ тамно сиве боје су се више пута приближавали и границама Русије. Тако је 28. августа, према подацима Министарства одбране Русије, неколико бомбардера вежбало ваздушне ударе на Крим и европски део Русије. Такође су виђени изнад Црног мора 4. и 14. септембра, а три америчке летелице су стигле до руских граница са украјинске стране. За њихову идентификацију и пратњу подигнута су четири ловца — два Су-27 и два Су-30. Поред тога, „стратези“ америчког ваздухопловства истражују границу на Далеком истоку.
Заостају по ракетама
Шеф команде глобалног удара такође је скренуо пажњу на важност обнављања копнене компоненте снага нуклеарног одвраћања. Подсетио је да су ИБР базиране у шахтовима Минитмен III пуштене у употребу пре више од пола века, очекујући десетогодишњи радни век. Замена ветерана је планирана у оквиру програма Ground-BasedStrategic Deterrent („Копнено оружје стратешког одвраћања“). Команда ваздухопловства је 8. септембра наручила развој нових ИБР код концерна Northrop Grumman.
Њихов радни век се процењује на 50 година. Ракете би требало да уђу у употребу крајем ове деценије и да остану у употреби до 2080. године. О овом оружју има мало података. Познато је да ће у погледу карактеристика масе и величине ИБР приближно одговарати Минитмен III, с обзиром на то да није планирано да се значајније модификују лансери. Тростепена је, са чврстим горивом и дометом од најмање 15 хиљада километара. Велики домет ће обезбедити ново композитно гориво. Наравно, користиће се најмодернија база елемената. Прецизност ће се знатно побољшати захваљујући корекцијама ГПС сигнала.
Места базирања се неће променити. Минитмен III су распоређени у три базе америчког ваздухопловства: Ворен (држава Вајоминг), Малмстрем (држава Монтана) и Мајнот (држава Северна Дакота). Свака има по 150 ракета. Према плановима Пентагона, прве ИБР пројекта ГБСД биће у стављене у приправност 2027. године, а у потпуности ће заменити своје претходнике до 2036. године.
И ако у развоју новог стратешког бомбардера Русија и даље заостаје за САД, дотле је према програму перспективне интерконтиненталне ракете, напротив, она испред. Већ 2021. године у службу Стратешких ракетних снага Русије би требало да уђу прве серијске ИБР РС-28 „Сармат“, од којих је свака у стању да баци више од десет бојевих блокова на даљину од 16-18 хиљада километара.