Затварање граница и увођење ограничења за улазак туристима из Русије, САД, земаља бившег Совјетског Савеза и арапских земаља због пандемије створили су домино ефекат за многе грчке компаније и нанели озбиљан ударац тржишту крзна.
Само у Атини су затворене четири главне продавнице, рекао је за Спутњик Артемис Вахтанидис, власник продавнице крзна „Artemio Furs“ у центру Атине.
„Нико не брине о нашој индустрији, иако је то неопходно. Резултат је затварање компанија. Производи од крзна код нас су нераскидиво повезани са туристима из земаља којима је забрањен улазак у Грчку. Грчки купци чине само пет одсто“, каже он, истичући да су острва такође била погођена јер „90 одсто продавница крзна на острвима није било отворено ове године. Већина продавница на Крфу, Родосу и Криту уопште није отварана“.
Приходи — нула
Представници индустрије истичу да је „Одисеја“ грчког крзна започела 2014. године увођењем руског ембарга. Производи од крзна можда нису били на списку производа за које је Русија увела забрану, али с временом су Руси почели да дају предност роби произведеној у Русији, а не у европским земљама.
„Непријатности су почеле са руским ембаргом, коме се ми категорично противимо. Међутим, последњих година грчке владе су следиле друга наређења“, наводи за Спутњик Апостолос Цукас, председник једног од најстаријих удружења за прераду крзна у Грчкој.
„Пре пандемије, ситуација се полако погоршавала. Тренутно смо заиста на нули. Ове године нема прихода као таквог, јер нема могућности продаје производа од крзна ни на изложбама, ни на аукцијама, ни у продавницама“, додаје Цукас.
Грчка је до пандемије имала практично монопол у производњи крзнених производа на Западу, са обимом од 10-15 одсто од светске производње. Преосталих 85 одсто је било на Истоку, то јест, у Кини.
„Италија је наш директни конкурент. У прошлости је Грчка претендовала на много већи удео, али су економска криза, конкуренција Кине, као и бројне грешке, утицали да услови за грчке произвођаче крзнених производа постану неповољни“, појашњава Вахтанидис.
Произвођачи крзна истичу да власти треба да обрате пажњу на проблеме у овој индустрији.
„Подршка погођеним компанијама нам није помогла. Наше компаније нису само погођене, већ су и потпуно уништене. Индустрија не треба у потпуности да пропадне“, закључио је Апостолос Цукас.
Прочитајте још: