Књига читаоца подсећа на који је начин кинематографија уочи Другог светског рата, током ратних година, али и у целом 20. веку служила као „уметничко оружје“ у борби против непријатеља.
У центру приче је филмска пропаганда Трећег рајха, као и анализа начина на који су савезници (САД и Велика Британија), али и комунисти у СФРЈ третирали фашисте, нацисте и њихове сараднике кроз кинематографију. Аутор се бави и начином на који су ове теме обрађиване на телевизији.
„Књига се бави и ратним филмом, светским, али и домаћим, односно југословенским, као и хорор жанром. Аутор је пошао од Другог светског рата, као најинспиративније теме, идући све до савремених остварења која се баве овом тематиком, попут филма 'Зека Џоџо' из 2019. године. Од Чарлија Чаплина и његовог чувеног 'Великог диктатора', у САД су снимани филмови кји су имали за циљ да исмеју великог вођу. Аутор показује како су неки од њих имали и супротан ефекат и водили ка некој врсти бизарности“, каже уредница издања Гордана Милосављевић Стојановић.
Посебна пажња је посвећена ратној продукцији у домаћој кинематографији, од чувених филмова „Козара“и „Битке на Неретви“Вељка Булајића, до мање познатих остварења која су се бавила четничким покретом и герилом.
„Петар Јончић анализира како су се ти филмови на различите начине односили како према четницима, тако и према партизанима. На двестотинак страница успео је да направи пресек филмске уметности као неке врсте пропаганде, односно покушаја да се популаризују одређене личности. Аутор је историчар уметности, али и филмски критичар, тако да се посебно бави и уметничким делима која су током рата нестала, а касније пронађена, односно филмовима који обрађују ову врсту тематике“, каже Гордана Милосављевић Стојановић.
Посебну пажњу Јончић је посветио хорору, односно филмским сценама које су се из филмова који приказују бруталности рата касније прелиле у овај жанр.
У поглављу „Пацов Карло се боји мрака“ аутор нас, поред осталог, подсећа на језиву сцену из телевизијске серије „Непокорени град“, која у 14 епизода описује догађаје у Загребу за време Другог светског рата. У једној од епизода усташе прете заробљенику да ће на његов голи стомак пустити пацова по имену Карло и укључити лет лампу, да би животиња прогризањем коже нашла спас у његовим цревима.
„Јончић, рецимо, детаљно анализира и филм 'Вариола вера', бавећи се њиме делимично као послератном причом, а делимично и као критиком друштва и друштвеног система“, наводи наша саговорница.
Књига „Филм и рат“ подељена је на поглавља, чији наслови указују на теме којима се аутор бави. Пред читаоцима су теме као што су: „Добар и лош Шваба“, „Циркус за Адолфа“, „Римејк“, „Болест у гету“, „Брадати Апачи“, „Професија лопов“, „Шеста колона“.
Према речима уреднице издања, Јончић, будући да се бави филмском критиком, проналази и замерке многим филмовима, анализирајући која су уметничка остварења постизала жељени ефекат, а која су одлутала у бизарност и чисту пропаганду.
Књигу чине и позитивни примери, дакле филмови који нису били само пропаганда већ су и храбро критиковали тоталитаризам и упозоравали на опасност од њега. Уједно, ово није само студија о филму, већ и о негативној поп култури, правој и лажној историји.