Сједињене Америчке Државе упутиле су у петак 18. септембра Вишем суду у Београду замолницу за изручење 11 особа из Ниша оптужених за дигиталну превару, путем које су наводно зарадили 70 милиона долара, а приликом чега је оштећен и држављанин Тексаса. Иако још увек није познато да ли ће до екстрадиције доћи, овај чин додао је тежину на тас у корист изручења.
11 нишких хакера – 70 милиона долара
Потписивањем Конвенције Савета Европе о високотехнолошком криминалу 2001. године, коју су потписале и државе ван старог континента, међу којима и САД, Србија се обавезала да сарађује у расветљавању кривичних дела у сајбер простору и откривању и изручивању њихових починилаца.
Ипак, професор Факултета безбедности у Беогрду Младен Милошевић објаснио је за Спутњик да сарадња не значи нужно и изручење, већ да ће се спровести саслушања, поделити подаци и донети пресуде.
Имајући у виду да хакери имају држављанства Србије, Црне Горе, Филипина и Аустрије, Милошевић тврди да оптужени са нашим држављанством неће бити изручени, док екстрадицију оних са страним сматра неизвесном, јер ће суд одлучити да ли су услови за то испуњени, а министар правде донети коначну одлуку.
Он је указао на то да се у овом случају вероватно ради о кривичном делу Рачунарска превара за које је по нашем Закону запрећена казна од две до 10 година затвора, јер противправна имовинска корист превазилази милион и по динара.
Уколико се докаже да су хакери организована криминална група, могли би да одговарају у стицају и за кривично дело Удруживање ради вршења кривичних дела. У том случају, њима би могла да се изрекне јединствена казна која је већа од утврђене за свако појединачно дело, али мања од њиховог збира.
Саслушање 11 хакера из Ниша било је заказано за понедељак 21. септембар, али је одложено за следећу недељу, јер су браниоци окривљених увид у замолницу добили касно, па су тражили додатно време да припреме изјашњења.
Сајбер криминал у Србији
Након ратификације Конвенције, Србија је преузела законодавне и друге мере како би испуњавала преузете обавезе, што је довело до оснивања посебних организационих јединица у полицији, тужилаштву и судовима. Наши правни механизми за борбу против сајбер криминала данас су већински усклађени са европским стандардима.
Милошевић ипак истиче да је стварање одговарајућих организационих облика и мењање прописа само део пута ка стварању система који ће ефикасно одговарати на изазове сајбер криминала.
С њим је сагласан и стручњак за високотехнолошки криминал Ненад Путник који напомиње да је ситуација у домаћој борби против сајбер криминала знатно боља него што је била пре 20 година, али и да кадар за супротстављање том виду криминала и даље мора да се унапређује.
Путник је указао на то да је сајбер криминал у Србији заступљен исто колико и у свету и да се код нас најчешће врше преваре, како физичких лица, тако и правних, које за циљ имају стицање нелгалне имовинске користи.
Тренутно су „најпопуларнији“ криптонапади, односно „рансомвери“, који закључавају рачунарe правних лица, након чега починиоци траже откуп да би их откључали.
„Чини ми се да код нас није довољно развијена свест о ризицима везаним за сајбер криминал. Та тема није довољно присутна у јавности, па преовладава мишљење, поготово у малим предузећима, да нисмо довољно интересантни нападачима. Нажалост, то није случај. Не постоји делатност која није интересантна сајбер нападачу“, истакао је Путник.
Сајбер криминал је 2008. године у САД препознат као вид криминала који доноси највећу зараду, са обимом профита који је превазишао оне остварене од трговине дрогом или оружјем.
Срби – пионири „хактивизма“
Историја сајбер криминала у Србији није сиромашна. Код нас је почео да се развија од како је интернет пуштен у комерцијалну употребу 1991. године, мада смо тада каскали за другим земљама јер нисмо имали најновију технологију, тако да је успон доживео средином деведесетих.
Штавише, у тој криминалној области смо делимично пионири. За време НАТО агресије ’99 године, у нашој земљи је оформљена хакерска група „Црна рука“ која је била специфична по томе што је спроводила нападе на сервере и информационе структуре земаља које је доживљавала као противничке, попут САД и Албаније.
„То је, такорећи, нека врста сајбер гериле. Има посебан назив – ’хактивизам‘. То је била прва таква група у свету, а након тога су и у другим државама у којима се дешавају конфликти формиране друге хакеристичке групе, рецимо, у Грузији и Русији“, предочио је Путник.
Око 10 година након тога, појавила се и група „Стратокастер“, која је путем интернета варала купце музичких инструмената.
Прочитајте још: