На сајту државне агенције налази се 46 докумената, као и фотографије, илустрације и видео-хронике посвећене мисији.
„Предложени техничко-организациони правац радова пружиће реалне могућности за стварање прве на свету лунарне опсерваторије већ 1968-1969. година. Таква опсерваторија ће постати прототип за будуће лунарне станице, намењене обављању трајне и свеобухватне службе Сунца, Земље (за метеорологију и друге сврхе), планета и звезда“, наведено је у документу, који је потписао директор Централног научно-истраживачки института за машинство Јуриј Мозжорин 1967. године.
Такође је истакнуто да је Месец природна прилично стабилна платформа за астро-телескопске системе, као и да се са њега може посматрати било који објекат у свемиру током скоро 14 дана. Он омогућава да се спроводе астрофизичка истраживања без утицаја атмосфере.
Астрономска опсерваторија требало је да буде направљена на бази лунарног модула Е-8 и лансирана на Месец помоћу ракете-носача „Протон-К“.
Према декласификованим документима, планирано је да прва совјетска лунарна база, која је требало да буде распоређена 70-их година, омогући боравак за три космонаута током 20 дана.
„Тежина лунарне станице је осам тона, време боравка на Месецу – 20 дана, број космонаута-истраживача – три“, наведено је у документи.
Према документу, прва лансирања у склопу формирања лунарне базе требало је да се догоде 1973. године. Међутим, плановима није било суђено да се остваре. У периоду од 1969-1972. године, сва четири лансирања супертешке ракете-носача Н-1 с космодрома Бајконур завршила су се незгодом, услед чега је совјетски лунарни програмзатворен.
Прочитајте још:
- Русија и Кина стварају заједничку базу података о Месецу
- Русија прави прву тродимензионалну мапу Месеца