Док су сликали мурале, комшије доносиле кафу и палачинке

Да улична уметност може да помера границе потврдили су ових дана многи Дорћолци који су Фестивал уметности на улици „Реконструкција“ дочекали раширених руку: муралистима су кували кафу, доносили палачинке, давали им сугестије.
Sputnik

Овогодишње издање Фестивала (од 26. до 29. септембра) који је на неколико дана претворио јавни простор Дорћола у уметност, представило је пет младих ауторки и три искусне уличне уметнице. Радовима у улицама Деспота Ђурђа 7 и 11 и Мике Аласа 36 оне су показале да зидови могу бити много више од пуког стамбеног и урбаног утврђења.

Док су сликали мурале, комшије доносиле кафу и палачинке

Доносили кафу и палачинке

„Искуства су изузетна. У Улици Мике Аласа комшије су радознало посматрале 'извођење уметничких радова', уметницама су кували кафу, доносили палачинке. Стајали су са нама, разговарали, давали и сугестије... Чак су се интересовале комшије из суседних улаза да ли нешто слично може да се уради на зидовима њихових стамбених зграда. Ништа мање занимљиво није било ни у Улици Деспота Ђурђа“, каже за Спутњик суоснивачица Фестивала „Реконструкција“, Тамара Марковић.

Док су сликали мурале, комшије доносиле кафу и палачинке

Трећу годину заредом „Реконструкција“ охрабрује домаће ауторе да размишљају о лепоти у јавном простору кроз осликавање мурала. Овогодишње издање показало је још једну важну новину: потврдило је да бити муралиста није искључиво мушки посао, јер су сви овогодишњи учесници фестивала - жене. Барбара Димић, ТКВ и Тијана Трипковић, у пратњи пет младих уметница од којих једна има само 16 година, шаљу снажну слику о присуству жена у уметности.

Мурал више није мушка пракса

„На сцени уличне уметности у Београду и Србији има веома мало девојака, које се често опробају у осликавању у јавном простору у једном периоду живота, најчешће током студија, али чак и оне које заврше уметничке академије од тога брзо одустану“, напомиње Тамара Марковић.

Она подсећа да улична уметност која је до сада виђена као мушка пракса прави заокрет ка женама уметницама и - уздижући се из оквира андерграунд културе - ступа у отворени дијалог са суграђанима

„Данас људи све више прихватају уличну уметност. Управо искуство које смо имали у претходне две године током припреме и реализације фестивала нам говори да су суграђанке и суграђани много више отворени него што бисмо испрва претпоставли“, каже Марковићева.
Док су сликали мурале, комшије доносиле кафу и палачинке

Сусрет с лицемерјем у друштву

Наша саговорница напомиње да радови са овогодишњег Фестивала „Реконструкција“ снажном поруком потврђују да је њихова функција далеко већа од пуке декоративности. Она открива и са каквим су се све изазовима сусретали током израде мурала.

„И прошле и ове године смо имали занимљиво искуство са стилизованим женским актовима које је насликала једна од учесница. Постојао је известан отпор неколицине људи који су сматрали да таквој, иако суптилној, форми није место у јавном простору. Овде можемо да препознамо лицемерје оних које врло вероватно код куће гледају голотињу у ријалити програмима и тамо им је то сасвим у реду, али је са друге стране, стилизивано женско тело у форми акта приказано у контексту уметничког рада на зиду, потпуно неприхватљиво“, опомиње Марковићева.

Док су сликали мурале, комшије доносиле кафу и палачинке

Мурали од данас красе фасаде у Деспота Ђурђа 7 и 11 и Мике Аласа 36, а у Цетињској 15а, испред кафеа „16“ и даље траје акција удомљавања уметничких радова. У оквиру фестивала „Реконструкција“, у уторак 29. септембра у 19 часова у УКСтари град“ биће организована и трибина „Један за све“ на којој ће бити речи о јавном простору, сагледаном из перспективе његових различитих корисника.

Коментар