Ново истраживање, спроведено у 16 земаља, доказало је како су људи све склонији да промене нешто на себи чак и када је реч о електронским додацима. Касперски, једна од најпознатијих светских компанија која се бави антивирусном заштитом, у том истраживању је добила резултат према ком би 92 одсто људи променило неку своју физичку особину када би то могли, а чак 63 процента би се одлучило на побољшање тела технологијом, привремено или стално.
Само за побољшање живота
Узорак испитаника у овом истраживању био је врло широк - 14.500 испитаника у земљама Европе и Северне Африке, а резултати кажу да би се технологијом најрадије „побољшали“ Италијани, њих чак 81 одсто, а најмање Британци, њих тек 33 одсто. Било је чак и оних који су изразили жељу да на своје тело прикључе и свој – смартфон.
„Побољшање људских особина технологијом један је од најважнијих технолошких трендова данашњице. Већ видимо широку практичну примену у различитим животним сферама као што су здравствена и социјална заштита, спорт, образовање и транспорт. Ипак, људи с правом морају бити опрезни. Поклоници побољшавања већ испробавају докле можемо да идемо, али треба да постигнемо стандард како бисмо осигурали да побољшања достигну свој пуни потенцијал, али уз минималне ризике", рекао је Марко Пројс, директор сектора за глобално истраживање и аналитику за Европу у компанији "Касперски", преноси Вечерњи лист.
Већина људи који су учествовали у овом истраживању жели да се побољшања на телу користе за добробит човечанства - 53 одсто је изјавило како би такве интервенције на људском телу требало користити само како би се побољшао квалитет живота. Практично сви се слажу да би циљ побољшавања требало да буде надоградња општег физичког здравља (њих 40 одсто), као и вида (њих 33 одсто). Последњој групи жеља би могла да се оствари релативно брзо, јер су аустралијски научници недавно објавили како су спремни да тестирају бионичко око на човеку, чиме су претекли чак високо публиковани Неуралиник Илона Маска.
Истраживачи Универзитета "Монаш" развили су бежичне импланте који се постављају на површину мозга који, тврде, враћају вид слепима. Тај систем бионичког вида, назван „Gennaris“, укључује посебну опрему која се ставља у главу – камеру и бежични одашиљач, процесор слике, као и софтвер и комплет плочица површине 9 пута 9 милиметара које се постављају у мозак.
Досадашња испитивања су показала како систем ради на овцама, на којима није развио никакве штетне пропратне ефекте. Научници сада траже средства како би могли да подигну ниво производње и дистрибуције импланта за које тврде како би се ускоро могли користити и за лечење других болести, попут парализе.
Овај аустралијски универзитет почео је са стварањем поменутног система „Gennaris bionic vision“ још пре десет година па се ради о првом светском импланту у мозгу усмереном ка обнови вида, а који је уједно спреман и за тестирање на људима. Дакле, овај систем може да заобиђе оштећене очне живце који блокирају сигнал који се шаље из мрежњаче до центра за вид у мозгу. Камера која се налази у комплету система снима корисникову околину и шаље снимљени материјал до процесора након чега га технологија претвара у податке. Кроз компликовани систем сваког од импланата материјал пролази и претвара се у шаблон електричних импулса који стимулишу мозак користећи микроелектроде.
„Ова протетика за кортикални вид настоји струјом да обнови визуелну перцепцију онима који су изгубили вид, тако што стимулише кортекс за вид, део мозга који прима, интегрише и процесуира визуелну информацију. Наш производ ствара визуелне шаблоне од комбинације до 172 тачке светла које дају довољно информација особи да се креће по ентеријерима и екстеријерима као и да препозна присутност људи и предмета око ње“, рекао је професор Артур Лоури са одељења електричног и рачунарског системског инжењерства Универзитета у Монашу. За овај пројекат његов одсек је добио милион долара, а очекује се и нова рунда финансирања у току ове године.
„Ако успемо, наши научници ће гледати да пројекат уђе у комерцијализацију усмерену на пружање могућности вида онима чије је слепило неизлечиво, а касније и онима који због парализе не могу да померају руке, све у циљу да се побољша њихова здравствена нега“, рекао је др Филип Луис са истог универзитета.
Тестирање трајало девет месеци
У претклиничким студијама научници су уградили систем у десет оваца. Тестирање је трајало до девет месеци, а стимулисање је трајало укупно више од 2.700 сати без неки очитих негативних попратних ефеката.
Према истраживању Касперског, уградња напредне технологије у људско тело, што је до сада била табу тема, сада постаје и те како пожељна. Штавише, 36 одсто жена и 25 одсто мушкараца примењивали би овакве методе „побољшања“ чак и како би постигли бољу естетику својег тела. Али, чак 47 одсто испитаних сматра како овакву технологију морају да регулишу владе држава, а то сматра највише Британаца (77 одсто), а најмање Грка (тек 17 одсто).
Јасно је ипак да ће се око ове теме још ломити копља јер тек је трећина људи заиста одушевљена идејом побољшања људског тела технологијом, док многи воде рачуна и о контроверзама које таква употреба науке доноси.