Британија, према Картеровим речима, треба да из основа промени начин размишљања како би се супротставила „ауторитарним противницима“, међу које, поред Русије, спадају и Кина, Иран и Северна Кореја, које стратегијом „политичког рата“ подривају јединство, политичку, економску и социјалну стабилност у кључним регионима света.
„Наши ауторитарни противници третирају стратешки контекст као трајну борбу у којој се користе и невојна и војна средства, која нису ограничена никаквом разликом између рата и мира“, каже Картер.
Лондон „политички ратује“ са Русијом, Кином, Ираном и Северном Корејом
Креирање нове британске стратегије и њена медијска промоција представља континуитет односа Велике Британије према Русији, оцењује генерал Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.
„Британија, преко САД, ЕУ, НАТО, креирања криза у свету, обавештајних делатности и агресивне дипломатије, користи моћи својих савезника и других наклоњених држава у свету да указује на Русију као потенцијалну претњу свету. Сведоци смо да су минулих година креирани многи појмови који су данас у свакодневној медијској употреби, преко којих се покушава сатанизовати Русија и њена улога у Европи и свету“, објашњава он.
Листа осуда које Британија континуирано упућује на рачун Русије манифестује се кроз бомбастичне медијске наслове и појмове као што је „политичко ратовање“.
„Може се рећи да су они измишљени да би заинтригирали медије и међународну јавност“, сматра Ковач.
Од „малигног утицаја“, преко „хибридног рата“...
Ковач подсећа да је последњих година креирано неколико нових појмова који служе како би се Русија оптужила као негативац на светској политичкој сцени. Тако је појам „малигни утицај Русије“ послужио да се Русија оптужи за мешање у изборне процесе у западноевропским земљама и САД, као и за подршку „ауторитарним режимима“, каквим на Западу сматрају власти у Венецуели и Сирији.
Овим појмом се описују и оптужбе за убиства новинара и тровање политичких противника, као и рат у сајбер простору.
„Све то доводи се у контекст такозваног хибридног рата и може се подвести под стратегију Велике Британије и њен однос према државама које поступају противно њеним националним интересима или се не уклапају у њен систем вредности“, каже Ковач.
С обзиром да према Русији, Кини, Ирану и Северној Кореји британска политика нема решење у смислу употребе „тврде моћи“ или креирања промене власти путем специјалних операција, она покушава да изоловањем ових земаља утиче на ставове других држава. Термини као што је „политички рат“ служе тој сврси, сматра наш саговорник.