Мирослав Лазански је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а навео да је замрзнути конфликт врло компликована војно-политичка ситуација, која не може да се контролише и за коју се никада не зна када може да ескалира.
"Замрзнутих конфликата имате још на неколико места у свету - Индија, Пакистан, Палестина, Израел и све то букти једним мањим интезитетом да би прерасло у прави рат, што се десило у Нагорно-Карабаху између Јерменије и Азербејџана", објашњава Лазански.
Додаје да напетости између Азербејџанаца и Јермена датира још од 1988.
"Та ситуација датира још од 1988. године у предвечерје распада Совјетског Савеза када је Нагорно-Карабах прогласио самосталност, а онда 1992. године када се СССР већ распао Јерменије искористила прилику да освоји, односно узме неких седам области Азербејџана који су јој омогућили директну физичку копнену везу са енклавом Нагорно-Карабах. Сада наравно ови у Азербејџану тврде да је то 20 одсто њихове територије и да они желе то да врате", објашњава амбасадор Србије у Русији.
Замрзнуте конфликте не можете контролисати
Оцењује да је то судбина свих замрзнутих конфликата.
"Не можете их контролисати, они у једном тренутку, кад се једна страна осети војнички и политички јачом, прерасту у прави рат. То је увек једна неизвесна ситуација која црпи ресурсе, време и материјална средства", објашњава гост Јутарњег дневника.
На питање зашто Минска група тако дуго ништа није урадила одговара да међународна заједница може да интервенише и арбитрира само ако обе стране - Јерменија и Азербејџан пристану на то.
"Да би Минска група нешто урадила, морају се обе стране у сукобу са тим сагласити, а очито у Азербејџану који је у међувремену оснажио и ојачао, није у интересу да се та ситуација замрзнутог конфликта настави неком врстом дипломатије него су ишли на војно решење сукоба. Тако да међународна заједница може да интервенише и арбитрира само ако обе стране пристану на то. Овде обе стране нису пристале на то", објашњава амбасадор Србије у Русији.
Азербејџан чак два и по пута јачи
Говорећи о наоружању које се користи у сукобу наводи да је Азербејџан чак два и по пута јачи од Јерменије, да има много више савременог наоружања.
"Азербејџан користи вишециљне ракетне бацаче од 122 милиметара 'вампир', чешке производње, затим користи балистичке ракете 'лора' израелске производње која лети до 430 километара. Са том ракетом су Азербејџанци погодили мост који спаја саму Јерменију са Нагорно-Карабахом. Користе израелске вишециљне ракетне бацаче 'линкс', користе израелске беспилотне летелице", објашњава Лазански.
Додаје да је Израел снабдео Азербејџан врло софистицираном ратном техником, а ту су како каже и добровољци и плаћеници из северних делова Сирије који ратују за 2.000 евра месечно.
Додаје и да на једној и на другој страни има цивилних жртава, а као проблем наводи и изјаву Азербејџана да у случају пресудне ситуације могу да гађају нуклеарну електрану у Јерменији, а како каже, са друге стране вероватно и сами Јермени вероватно могу да гађају ракетама нафтне бушетине око Бакуа.
Економски и геополитички интереси
Говорећи о односу Русије и Турске наводи да ту већ постоји неколико конфликтних подручја где се њихов интереси сукобљавају.
"Ту је пре свега Сирија, па затим Либија, сад и ова ситуација између Јерменије и Азербејџана. Али, Русија има у Турској велике економске интересе - пре свега Турски ток, нуклеарна централа и испоруке система С-400. Са једне стране видите економски интерес, са друге геополитички", наводи амбасадор Србије у Русији.
Додаје да је општа оцена у Москви да Турска у том сукобу може да иде онолико далеко колико јој Москва дозволи.
Прочитајте још: