Разлог за изненадну изјаву политичара био је документарни филм „Естонија: проналазак који мења све“ који је објављен истог дана на телевизијском каналу „Дискавери“.
Доказ за који се није знало
Проналазак је олупина дуга око четири метра и широка око 1,2 метра у трупу брода. У филму су приказани њени подводни снимци. И то је постало сензација јер у званичном извештају истраге, која је окончана 2009. године, нема ни једног помена ове штете.
Да бисмо покушали да схватимо како је то уопште било могуће, вреди подсетити се кључних чињеница.
Трајект „Естонија“, који је испловио из Талина за Стокхолм, потонуо је након поноћи 28. септембра 1994. године у финској зони одговорности за потрагу и спасавање на мору. Од 989 људи који су били на броду, преживело је 137. Преосталих 852 људи је погинуло и/или се сматрају несталим, јер су пронађена само 94 тела. Овај бродолом је и даље највећи у Балтичком мору у мирно време.
Резултат дугогодишње истраге били су закључци комисије да су разлог поплаве трајекта били предња врата брода (визири) која су се одвалила и јака олуја.
Шведска, Естонија и Финска су ратификовале посебан споразум о гробном мировању, према којем је приближавање трајекту забрањено и кажњиво. Ово је једини такав случај на планети.
Филм који је открио тајну
Штавише, Швеђани су направили планове да брод напуне бетоном, претварајући га у саркофаг, али на крају се све ограничило на то да су га напунили са неколико хиљада тона шљунка.
Међутим, режисера документарних филмова Хенрика Евертсона забране нису зауставиле и пре годину дана он је на олупину брода спустио робота који је забележио управо оне кадрове који су произвели ефекат експлозије бомбе.
Стручњаци са којима су сниматељи разговарали једногласно тврде да таква рупа у трупу није могла бити резултат експлозије на броду. По мишљењу професора морских технологија Јоргена Амадала, таква штета је могла бити узрокована спољним ударом снаге од 500-600 тона.
Бивши шеф естонске комисије за истрагу потапања трајекта Маргус Курм, отворено је сугерисао да је узрок бродолома судар са подморницом. Са шведском подморницом.
Иначе, тада су се на том подручју заиста одржавале војне вежбе НАТО-а.
Сада власти три државе, а пре свега Шведска, морају да одговоре на крајње непријатна питања, али за почетак: зашто и како се још увек није знало за вишеметарску рупу?
Штета се налази у делу трупа који је био видљив 1994. године, што значи, према речима Курма, или тада уопште нису сматрали да је потребно истражити трајект, или је рупа забележена, али није пријављена јавности.
Завера на државном нивоу
Истовремено, политичка претња, јединствена забрана приближавања потопљеном трајекту и покушаји да се он (посебно управо та оштећена десна страна брода) напуни шљунком, дају повод за размишљање не о немару приликом истраге, већ о много горем — завери на највишем државном нивоу како би се сакрили прави разлози за оно што се догодило.
Важна околност: 26 година које су прошле од 1994. године је прилично дуго, али не толико да би то време постало антика. До данас је жив значајан део жртава које су се спасиле са „Естоније“ и њихови блиски рођаци. Многи државници који су били директно умешани у те догађаје, такође су доброг здравља.
На пример, Карл Билт је тада био премијер. Да, да, управо тај Карл Билт који је свету познатији као бивши министар спољних послова Шведске у периоду 2006-2014. године и жестоки русофоб.
Он је напустио премијерску фотељу почетком октобра 1994. године због пораза на изборима одржаним средином септембра, али било би веома занимљиво чути, у светлу нових информација, његове коментаре о првим данима након катастрофе.
Али Билт, попут његовог наследника Ингвара Карлсона, већ је одбио да разговара са новинарима на ову тему.
Интрига је у томе да ли ће бившим и садашњим светским лидерима бити постављена непријатна питања на која ће бити дужни да одговоре, или ће заинтересоване силе још једном успети да заташкају све, као што су то радиле претходних четврт века.
Прочитајте још: