Вест да Нацинална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) припрема трећи регистар парафискалних и непореских намета у Србији како би Министарству финансија предложила реформу у тој области и растерећење привреде,по логици ствари, требало би да обрадује послодавце. С обзиром на све што се на ту тему дешавало годинама уназад, питање је, међутим, са коликом вером су примили ту информацију.
Када се погледају само новински наслови на ту тему, почев од оног из септембра 2012. који је гласио „Влада наредне недеље укида парафискалне намете привреди“, јасно је зашто.
Маја 2015. медији су јавили: „Локалним самоуправама ограничити подизање парафискланих намета, а септембра 2016. године: „Закон и јавни регистар смањују број непореских намета“. Тачно годину дана касније један од наслова је био: „До краја године нови закон који укида парафискалне намете“.
Опет септембра, само 2018. гласио је – „Коначно обрачун са фискланим наметима“, којим је најављивао усвјање Закона о накнадама и укидање неких од њих.
У међувремену, разликовали су се само министри финансија и број парафискалних намета који је - растао. Ни данас се поуздано не зна колико их је.
Регистар парафискалних намета
Зато се НАЛЕД поново подузео посла у намери да Министарству финансија предочи да би кључни правац реформе требало да буде да се тачно утврди шта су таксе, накнаде и парафискални намети. Та алијанса се залаже за прављење регистра парафискалних намета, али и критеријума за висину такса, као реалног трошка државне администрације. То наравно подразумева да тај трошак одговара квалитету услуге.
Када нас је с почетка ове године затекла прича о томе да дишемо један од најзагеђенијих ваздуха на планети, еколошки центар "Станиште" је изашао са рачуницом да је у протеклих осам година прикупљено 407 милиона евра од еколошке накнаде, а да је само трећина тог новца потрошена наменски.
НАЛЕД је у сарадњи са УСАИД-ом, 2016. године израдио студију о парафискалним наметима, која је идентификовала 371 непореско давање. Парафискални намети су, по речима тадашње извршне директорке НАЛЕД-а Виолете Јовановић, допринели да у 2015. години Србија изгуби 13.580 малих и средњих предузећа и 35.290 предузетничких радњи.
Оно што се није променило је да привредницима није само проблем висина накнада, већ њихова (не)предвидивост, поготово код локалних самоуправа које самоиницијативно уводе нове намете који у суштини служе да би подмирили трошкове функционисања администрације.
Увек има идеја за нове таксе
Саговорник Спутњика, почасни председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић примећује да држави и локалу не понестаје идеја да измисле неки нови парафисклани намет, зато се они и када неки буде укинут, стално враћају. Нико не зна колико их је тренутно, али је је уверен да је више од 500.
На питање, шта је било са дуго чеканим Законом о накнадама, чије је усвајање још септембра 2017. помињано у извештају ММФ-а, којим је требало да буду укинута 274 парафискална намета, он каже да је било минималних промена и ограничења, како на нивоу Републике, тако и на локалу. Додаје, ђеутим, да већ сама чињеница да НАЛЕД најављује прављење трећег регистра значи да та материја није третирана на најбољи начин.
„За послодавца мање-више је свеједно како се назива трошак који има. Ако он из свог прихода треба нешто да плати да ли је названо овако, или онако, потпуно је небитно. Једино када се ради о плаћањима које су пореско оптерећење, онда је то видљиво. Када се ради о овим наметима које ми зовемо парафискланим, онда ту доста утицаја има локална самоуправа“, лаже саговорник Спутњика.
Циљ јасан – узети паре
У шуми парафискалних намета има и парадоксалних, који само оправдавају циљ – узети паре, тако да у Србији још опстаје накнада за видео касете.
Парадокс је да је када је на западу електронско пословање заменило папирно, дошло до појефтињења услуга у распону од 20 до чак 70 одсто, док су код нас услуге електронске управе поскупеле - и то двоструко, приметио је још прошле године консултант у невладиној Мрежи за пословну подршку Драгољуб Рајић.
Фирме које имају већи број малопродаја у Србији потврдиће колико се од града до града разликује висина фирмарине, односно таксе за истицање фирме.
Један Парк – 92 намета
Својевремено су на име накнаде јавним предузећима у једном Парку природе осмишљена чак 92 намета. Словачка их, на пример, има укупно 70.
О потреби уједначавања висине накнаде указују и случајеви да у истој згради фирме плаћају неколико пута више некнаду за неке комуналне услуге него грађани коју ту живе. Познат је случај да су привредници из Ниша, због тако различитог третмана фирми и грађана као корисника разних комуналних услуга поднели захтев Уставном суду за оцену уставности. Када је Унија послодаваца затражила објашњење од органа управљања, њихово одговор је било - замислите да грађанима подигнемо цену три пута да би их изједначили са привредом, па не би могли да плаћају. Нису ни помислили да привреди смањене цену, испричао је својевремено Атанацковић.
Он истиче да највећи број намета долази са републичког нивоа, али да о томе информација постоји, али да је већи проблем на локалу, који је потпуно аутономан у наметању непореских накнада и такси о којима се мало зна. Апсурдне су, каже, ситуације да између две зграде на растојању од 20-30 метара имате границу и да оне припадају различитим општинама па људи плаћају за исту ставку различите износе.
На питање, колико је лоше што нема регистра у коме је прецизирано ко, колико, где и за шта узима пара на име тих накнада и да ли то може да одбије инвеститоре, наш саговорник каже да је то апсолутно тако.
„То је ствар коју треба уредити да би привредник одмах знао шта га чека и ако је почео да ради под једним условима, да то не може да се мења. И врло изузетно и опрезно треба да долази до промена. Наш став у Унији је да ће смањивањем тих обавеза број оних који ће да их плаћају бити већи“, објашњава дугогодишњи председник Уније послодаваца.
Бекство у сиву економију
Он напомиње да сада имамо ситуацију да се парафискални намети, практично, односе на 70 одсто привреде, јер је општа оцена да 30 одсто чини сива економија.
„Значи, скоро трећина привреде и нема неки нарочити интерес за то да ли постоји парафискални намет, или не постоји. Неопходно је пуњење буџета и буџет треба пунити и биће већи уколико је већи БДП, уколико је већа производна снага. А она се, практично, урушава тиме што многи суочени са великим оптерећењима, па и овим парафискалним, беже у сиву економију коју ми недовољно добро контролишемо“, упозорио је Атанцковић.
Зато он истиче да ће послодавци подржати најновију акцију НАЛЕД-а која ће бити корисна за све, поготово што сада због коронавируса привреда има додатне тешкоће.