На овај датум јавности у Србији углавном гледа као на дан демократских промена. Међутим, бројни су они који га сматрају као велику пропуштену шансу за истинском трансформацијом Србије.
Демонстрације су почеле након што је Милошевић одбио да призна резултате председничких избора одржаних 24. септембра те године.
Он је на тим изборима изгубио од Војислава Коштунице, заједничког кандидата ДОС-а. Коштуница је освојио 50,24 одсто гласова, док је Милошевић имао 37,15 одсто.
Све је почело у петак 29. септембра штрајком рудара у рудницима Колубаре, где се производи електрична енергија за велики део Србије.
Придружили су се људи из читаве земље, преноси Б92.
Домаће и стране новинске агенције процениле су да је тих дана грађанску непослушност режиму Слободана Милошевића исказало више од милион људи. Оно што је изненадило многе су били штрајкови и грађанска непослушност радника по великим државним фабрикама.
Полиција је у једном тренутку престала да пружа отпор и придружила се демонстрантима. У вечерњим сатима 5. октобра 2000. грађанима се са терасе Скупштине Београда обратио Коштуница.
Стотине хиљада људи је током целе ноћи дежурало у центру српске престонице, славећи победу, али и стрепећи од могуће интервенције војске и других безбедносних служби бившег режима.
Наредног дана, 6. октобра, Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.
У демонстрацијама је погинула Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња преминуо је од последица срчаног удара. Повређено је 65 људи.
Војислав Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине и постао први демократски председник СРЈ.
Милошевић је у априлу 2001. ухапшен, а два месеца касније изручен је Хашком трибуналу где му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској и на Косову.
Умро је 11. марта 2006. од инфаркта, у својој ћелији у Шевенингену.