Он у својој најновијој књизи под називом „Брегзит револуција – политичке рушевине и повратак суверенитета“ истиче да је излазак Велике Британије из Европске уније, познатији као Брегзит, револуција у том смислу што представља симбол распада једног модела друштва који је био доминантан на Западу у последњих неколико деценија. То је пре свега знак да већина људи у Британији више не жели да припада том друштвеном моделу.
Не само да је Брегзит променио друштвени модел у Британији, он, према Љепојевићевим речима, мења и друштвени модел на континенту.
„То се неће тако брзо догодити, али, процес је отворен, започет и он може само да се успори, али не може да се заустави“, каже он.
Брегзит – револуција која мења друштвени модел
Промене у Британском друштву најпре су видљиве кроз расположење јавности.
„Ипак је већина јавности, неко што зна, а неко инстинктивно, осетила да је модел друштва који је наметнула ЕУ деструктиван, за њих барем, да представља проблем и да кочи развој Велике Британије. Конкретне промене већ су почеле, али то је огроман посао – то је промена законодавства. Пошто око 80 одсто закона у свакој чланици припада ЕУ, а не домаћем законодавству, Британији предстоји огроман посао промене закона и повратку традиционалном законодавству које личи на ту земљу“, тврди Љепојевић.
Следи такође и промена институционалне структуре, што значи да се гаси огромна индустрија контролора спровођења бриселских прописа.
„То ће ићи доста споро, пошто је за 47 година, колико је Британија била чланица европске интеграције, ЕУ створила огромну инфраструктуру, стотине хиљада људи живи од тога, створена је нова елита. Међутим, поново кажем, процес који је Брегзит отворио, не може се зауставити, може се само успорити“, категоричан је Љепојевић.
Зашто је Брегзит у интересу британске елите
Још из времена Маргарет Тачер трају комешања која су довела до референдума. Према томе, он се није десио изненада. Социјална енергија која је до Брегзита довела је, са једне стране осећај посебности, а с друге стране десио се сплет међународних околности, у коме је један део британске елите препознао да би најбоље било да Британија сада изађе из интеграције“, каже Љепојевић.
Изласком из ЕУ, британска елита заправо жели да учествује у прављењу правила новог међународног поретка који се формира, објашњава он. Како би одређивали правила, британској елити је било потребно да иступи из ЕУ, како се не би покоравали правилима Брисела.
„Онај ко прописује правила и контролише спровођење правила, а контрола спровођења правила доноси новац. Према томе, Брегзит је био конкретан интерес британске елите, који се подударио са социјалном енергијом британских грађана“, констатује наш саговорник.
Однос Велике Британије и ЕУ можда би се најбоље могао описати рефреном песме француског песника Сержа Гинзбура „Волим те, ни ја тебе“ јер, никада у модерној историји Британија није имала уистину блиске везе са Европом, казује Љепојевић.
„Британци су темељно другачији од Европљана – култура је другачија, као и историјско искуство. Европска култура и пракса су теоријске, британска искуствене. Британци своја правила и начин живота темеље на искуству, Европа на теоријским замислима како би нешто требало да буде, ту је темељна разлика и ту нема поправке“, пише Љепојевић у књизи „Брегзит револуција – политичке рушевине и темељ суверенитета.
Прочитајте још: