„Мејо клиник“ пише да је човек биолошки програмиран да дужи део ноћи спава и да у току дана једном накратко одмори. Наиме, телесна температура нам у периоду између 13.00 и 15.00 сати опада у највећој мери, због чега се у то доба осећамо више поспано, преноси портал Кликс.
Међутим, стручњаци тврде да поподневно спавање није безопасно. Ново истраживање показало је како се послеподневно спавање у временском трајању дужем од 40 минута повећава ризик за више телесних поремећаја.
Студија која је обухватила 300.000 испитаника показала је повезаност поподневног дремања с развојем метаболичког синдрома, укључујући дебљину, висок крвни притисак и повишен холестерол. Истраживање је на годишњој конференцији представио „Америкен колеџ оф кардиолоџи“.
Према њиховим резултатима, тело у сну током дана у трајању већем од 40 минута „умисли“ да је у стању дубоког сна, што значајно утиче на метаболизам.
Због тога можете заправо бити уморнији након таквог спавања него пре њега. Кључна је заправо дужина спавања.
Одморније, бистрије и боље се осећају особе које после подне одспавају највише пола сата. Уколико дође до дубоког сна, мозак прелази у фазу „спорих валова“ након чега се осећамо уморно и дезоријентисано.
Прочитајте и: