Од девет милијарди евра бесповратних средства која ће европским Економско инвестиционим планом бити издвојена за Западни Балкан, шест милијарди је планирано за кључне инфраструктурне пројекте у више области. У енергетици су, како је најављено, предвиђене инвестиције у прелазак са угља на обновљиве изворе или гас, што је у складу са европским Зеленим планом климатске неутралности до 2030. године.
Хоће ли термоелектране бити угашене
Председник Секретаријата Енергетске заједнице Југоисточне Европе, Јанез Копач је почетком године упозорио да на Западном Балкану постоји 16 застарелих термоелектрана на угаљ које немају одговарајуће филтере и производе више сумпор диоксида и азотног оксида од 250 постојећих термоелектрана у целој Европи. Из Енергетске заједнице тада су поново указали да земље бивше Југославије треба да затворе већи број термоелектрана које троше угаљ.
Да ли најновија вест из Брисела о бесповратним средствима и за енергетику на Балкану значи да ЕУ финансира гашење електрана на угаљ како би се ишло на обновљиве изворе енергије? Саговорник Спутњика каже да он тако то не схвата.
„Постоје, наравно неке електране које су старе, које раде десетинама година. Али када нешто гасите не значи, наравно, да не треба нешто ново да направите. Сада се гради 'Костолац Б', снаге 350 мегавата, једна врло модерна електрана која има све те мере заштите, филтере и која испуњава све еколошке стандарде. Промена технологије не значи да гасите електрану, него само да застарелу технологију замењујете новом“, истиче Ковачевић.
Он напомиње да ни у ЕУ нису гашене електране и наводи пример Пољске која 80 до 90 одсто енергије добија из термоелектрана управо зато што имају значајне резерве угља и то оног мрког, који је квалитетнији. Како каже, термоелектране на угаљ нису само специфичност Србије која ће и даље улагати у оно што има, а то су резерве угља, углавном лигнита.
Србија се ослања и на друге видове енергије, али...
Ковачевић напомиње да Србија не бежи ни од других извора енергије, да улаже у хидросектор, да су урађени ремонти хидроелектрана чија је ефикасност сад већа него што је била на почетку јер се технологија променила. Кад нешто ремонтујете, није то само механички ремонт, него се уграђују савремене компоненте тако да је степен искористљивости тих електрана повећава, објашњава саговорник Спутњика, истичући да је у плану изградња још једне реверзибилне хидроцентрале, али и да постоји уговор са БиХ, односно Републиком Српском да се раде хидроелектране на Дрини. То су планови које ЕПС финансира из својих средстава и који су ушли у петогодишњи план ЕПС-а до 2025. године, напомиње Ковачевић.
Он подсећа да је ЕПС направио и ветропрак и сигуран је да ће се и даље градити нови, али и напомиње:
„Наш примарни извор је 60 одсто угаљ, углавном лигнит, кога имамо можда за следећих 50 година, који има те лоше перформансе и зато морамо да поштујемо све те међународне стандарде да не бисмо плаћали велике пенале“.
Председник Надзорног одбора Електропривреде Србије истиче да је ЕПС већ уложио и тек ће да улаже велика средства из сопственог прихода да би се смањила емисија штетних гасова. Постоје стандарди и осим екологије то је и питање економије, јер ако их не испуњавате морате да платите одређене пенале, што вашу струју поскупљује и онда је питање да ли би била конкурентна на енергетском тржишту.
На питање да ли због ове најаве из ЕУ запослени у термоелектранама треба да страхују за свој посао Ковачевић је недвосмислен:
„Ја мислим да док имамо угља не треба. Само што морамо да испошђтујемо те прописе, морамо да уложимо новац. Екологија је доста скупа. Видимо шта се дешава у Бору и Смедереву где су страни инвеститори. Ту су потребне велике инвестиције. ЕПС планира да из сопствених средстава уложивише од милијарду евра у наредним годинама. Већ је уложио неколико стотина милиона и многе ствари су побољшане и даље ће се улагати. Мислим да се не ради о томе да ће следећих 30 до 50 година да се угасе термоелектране“.
У свету и даље иста потражња за угљем
Србија није једина која гради термоелектране. И у Босни и Херцеговини тамошња електропривреда гради још једну — „Блок 7“ у Термоелектрани „Тузла“.
Али нову термоелектрану гради и Немачка, земља која је најавила обустављање производње угља у земљи до 2038. године. Немачки „Унипер“ гради термоелектрану на угаљ „Дателн 4“, снаге 1.052 мегавата, која ће користити увозни угаљ. Пројекат је вредан 1,5 милијарди евра, а упркос најмодернијој технологији биће међу 10 највећих емитера угљен диоксида у Немачкој, како је наведено у билтену Агенције за енергетику Републике Србије.
Да се угаљ не предаје пред све већом конкуренцијом обновљивих — „зелених“ извора енергије јасно је и из података које је објавила Међународна агенција за енергију (ИЕА).
Очекује се да ће глобална потражња за угљем остати стабилна до 2024. године, док раст у Азији надокнађује слабију потражњу Европе и Сједињених Држава. Према Париском климатском споразуму из 2015. године, напуштање угља је наложено до 2050. године.
Упркос расту потрошње горива с ниским уделом угљендиоксида у последњим деценијама, стварност је да угаљ остаје главно гориво на глобалним енергетским тржиштима. Свет данас троши 65 одсто више угља него 2000. године, уз очекивања да ће се светска потражња за угљем годишње повећавати 0,5 одсто и достићи 5.624 милиона тона 2024. године, наведено је у извештају ИЕА с почетка ове године.