Ово за Спутњик каже професорка Пољопривредног факултета у Београду др Оливера Петровић - Обрадовић на питање како да се отарасимо досадних смрдибуба које и ову јесен улазе у наше домове зујећи и испуштајући непријатне мирисе.
Како каже, пре 5, 6 година Србију су настаниле стране врсте смрдибуба које су дошле из Кине и Африке. То су инвазивне врсте у односу на „домаће“ које нам досађују од раније и које нису толико бројне као „смрдибубе мигранти“.
Нове инвазивне врсте смрдибуба представљају велики проблем за пољопривреду јер се хране најразличитијим биљкама - цвећем, кукурузом, сојом, парадајзом, лешником...
Само оштро са смрдибубама
Ипак, по здравље људи нису опасне:
„По здравље људи не представљају опасност, не убадају људе и не преносе болести на људе. Није познато ни да преносе болести на биљке, чега има много јер инсекти често преносе биљне болести. Оне то не раде, али праве штету својом исхраном на биљкама. Људе додуше ипак узнемиравају због тога што улазе у куће, а многи људи се плаше и безопасних инсеката. Оне имају тај незгодни звук, зује када уђу у стан, а ако их додирнете руком, испуштају непријатни мирис. То јесте непријатно и с разлогом људи желе да избегну контакт са њима“.
Биолог Завода за биоциде и медицинску екологију Иван Алексић, објашњава за Спутњик да се смрдибубе сваке јесени повлаче у просторе у којима могу да презиме неповољне зимске услове - мраз и ниске температуре.
„Оно што је карактеристично за инвазивну врсту, пољопривредну штеточину, је да се њене јединке скупљају у већим количинама, због тога што једна другу привлаче феромонима. Значи, када једна нађе погодно место где може да преживи, за њом долазе и друге. Тако да се оне увлаче у станове, подруме, шупе, било где где могу да презиме. Оне презимљавају као одрасле јединке и на пролеће настављају свој животни циклус“, додаје Алексић.
Најбоља заштита- мрежице на прозорима
Наш саговорник саветује да је најбољи начин одбране од смрдибуба у затвореним просторијама мрежица за комарце која се ставља на прозоре, али уколико се оне ипак нађу унутар стана, једнако као и наша претходна саговорница, Алексић препоручује оштру методу:
„Парчетом папира их скупите, ја сам их раније скупљао у конзерву па у замрзивач, с обзиром да је инвазивна врста, боље је да се уништи да би се што мање размножавала. Или их баците у ве-це шољу, може и усисивачем, али се онда деси да усмрде усисивач, па док се то изветри потребно је неко време“.
На питање која је сврха мириса које смрдибубе отпуштају када „буду нападнуте“, Петровић-Обрадовићева објашњава да је то начин да ова врста међусобно комуницира, јер ови инсекти воле да буду заједно.
„Оне остављају мирисне трагове за собом, а онда неке дођу и по том мирису знају да су ту биле њихове рођаке. Смрдибубе воле да се групишу, па их зато налазимо у гомилама на неким местима. Чула сам да су неки људи који имају викендице на Фрушкој гори избацивали смрдибубе са тавана лопатама. Дакле, оне воле да буду заједно. Познате су наше европске житне смрдибубе које презимљавају на Фрушкој гори, а зашто баш тамо, зато што је ту боља влажност, заштићене су од снега и зиме и груписане су“, указује професорка Пољопривредног факултета.
Смрдибубама се према речима наше саговорнице хране одређене врсте паразитских оса којих на европском тлу има око 20-ак врста, а које их једу пре него што се излегну - у форми јаја. Такође, неке врсте птица кљуцају ове напасти, нарочито ларве, с обзиром на то да одрасле јединке имају тврду кожу.
Феномен летећих мрава
Др Алексић из Завода за биоциде није сигуран да је оно што је Београђане задесило у ројевима последњих дана феномен летећих мрава. Како тврди, уколико то јесте случај, њихова појава је чудна у ово доба године, јер се они обично роје на почетку лета.
„Мени су пре пар година у стану изашли из вентилације, купатило ми је било пуно једно недељу дана. Чудно је да се сад сакупљају, па је питање да ли су мрави или неке мушице. Требало би видети шта је, јер се ретко распознаје који је инсект у питању. Могуће је да су летећи мрави с обзиром да је топло време још увек, да је изашла нека генерација“, указује Алексић.
Наш саговорник закључује да се све пореметило, па и природа, указујући како је свака година све топлија. Последњих дана је било доста кише, тако да постаје правило да сваке године по нека врста искочи да нам „прави проблем“, односно да је бројнија него што је очекивано.