У међувремену, кладионице не мирују. Међу овогодишњим фаворитима налазе се Људмила Улицка, Чарлс Симић, Карл Уве Кнаусгор, као и писац хорора, Стивен Кинг.
Избором Хандкеа Нобелова награда се вратила књижевности
Има ли места за праву књижевност у овогодишњој кладионици за Нобелову награду за књижевност? Хоће ли се потврдити прошлогодишњи утисак да се награда, после кризе и једногодишње паузе, доделом признања Хандкеу – поново вратила књижевности? Хоћемо ли имати победника ван Европе, хоће ли то бити жена, да ли ће бити песник, нека су од главних дилема и питања публике која годинама прати овај књижевни избор. Међу њима има и оних који се питају – да ли ће ово светско признање лауреат добити за књижевност или за ставове које заступа.
Лауреат неће бити из Европе и биће жена
Последњих пет година биле су бурне за Шведску академију. Избором Боба Дилана, чланови жирија очигледно су покушали да покажу отвореност за различите видове књижевности. Но, то је уједно био и почетак кризе која је ескалирала скандалом 2017. године након што је супруг Катарине Фростенсон, једне од чланица Нобеловог комитета оптужен са сексуално узнемиравање и одавање имена добитника кладионицама. То је резултирало одлагањем Награде за 2018. годину.
Шведска академија нашла се на мети жестоке критике и следеће године због избора аустријског писца, Петера Хандкеа који је, у својим делима, „стао на српску страну“ у време грађанског рата у Југославији.
Тако је уредник редакције за културу у часопису „Дагенс нихетер“ Бјорн Виман, констатовао у свом тексту да је прошлогодишњи избор потврдио да је Нобелова награда за књижевност у кризи, пренео је Гардијан.
„Мислим да ће ове године Академија награду доделити женском аутору, који није из Европе и који је, у политичком и идеолошком смислу, супротност Хандкеу“, сматра Виман.
Рекорди Нобелове награде за књижевност
Током последњих седам година, Нобелова награда додељена је тројици писаца на енглеском језику и петорици Европљана. Песник није победио од 2011, а писац пореклом из Африке од 1986. године. Мушкарци и даље доминирају са 101 победом у односу на жене са скромих 15 награда.
Ово би требало да буде година да Нобелова награда коначно почне да исправља грешке, рекорде о полу, раси и фаворизовању европских аутора, сматрају критичари.
Питање које се природно намеће јесте какве везе сви ти рекорди имају са књижевном вредношћу њихових аутора. Оцењује ли се (или критикује) идеологија једног аутора или његово књижевно стваралаштво?
У кладионицама и Улицка, Кундера, Уелбек...
Имена која се налазе на светским кладионицама укључују Марис Конде, књижевницу пореклом из Гвадалупеа која је 2018. освојила „алтернативног“ Нобела, руску романсијерку Људмилу Улицку, јапанског писца Харукија Муракамија, канадску ауторку Маргарет Атвуд и вишегодишњег фаворита Нгугија ва Тхионго.
Дело Марис Конде које истражује колонијализам, расу и неједнакост посебно је одјекнуо 2020, у светлу протеста против расизма у Америци и свету. Нгуги ва Тхиого који већ деценијама пише на матерњем језику, дугогодишњи је фаворит књижевне критике. Додела награде његовом књижевном и политичком раду била би, према мишљењу светских медија, одговор на Хандкеово политичко деловање. По листама у кладионицама, ово би могла бити година Људмиле Улицке, иако долази из сличног књижевног и гаографског простора као две недавне лауреаткиње, Светлана Алексијевич и Олга Токарчук.
Међу фаворитима са европског тла налазе се и Салман Ружди, Една О’Брајен, Милан Кундера, Исмаил Кадаре, Ласло Краснохоркаи, Петер Надас, Јун Фосе, а на светским кладионицама високо се котирају и Карл Уве Кнаусгор и Мишел Уелбек.
Од америчких писаца кандидати су Чарлс Симић, Дон Делило, Томас Пинчон, Кормак Макарти, Џојс Керол Оутс и Стивен Кинг.
Награда ускраћена Толстоју, Џојсу и Чехову
Нобелову награду за књижевност додељује се од 1901. године. Награђује се писац из било које земље који је, према речима утемељитеља Алфреда Нобела, стварао „на пољу књижевности најбоље дело идеалистичких тенденција“. Управо су ове „идеалистичке тенденције“ главни разлог због којег је ова награда остала ускраћена величинама какве су Џејмс Џојс, Лав Толстој, Антон Павлович Чехов и Марсел Пруст. Или је ствар обрнута – они су остали украћени Нобеловој награди?