Када инсталирамо апликацију на свој мобилни телефон, рачунар или таблет, морамо да се сложимо са условима коришћења како бисмо је употребили. Те услове махом не читамо и одмах прихватамо, иако можда садрже нешто с чим нисмо сагласни.
С друге стране, ретко која апликација првобитно тражи да бар прелистамо документ до краја, већ одмах пружа могућности прихватања и одбијања, с тим што ако одбијемо – не можемо да је користимо.
Апликације и наши подаци
ИТ консултант Војислав Родић за Спутњик предочава да су услови коришћења непрегледне странице правних термина на енглеском, који чак ни добрим познаваоцима језика нису сасвим јасни, и истиче да су прихватањем тих услова људи одавно предали своју приватност у туђе руке.
„У једном типу телефона је постојала апликација која је показивала када су вам били укључени камера и микрофон. Док вам неко прича да све то може да се укључи без вашег знања, ви климате главом и немате осећај како то стварно изгледа. Онда погледате списак датума и времена када су вам били укључени микрофон и камера и сетите се где сте били и с ким сте и о чему разговарали, па постанете свесни колики је степен надзора над оним што мислите да је само ваше“, истиче Родић.
Трговина моделима понашања
Он предочава да ти подаци имају јасно утврђену комерцијалну вредност и да се стално препродају, пре свега оглашивачима, али и другима, као и да се анализирањем тих података добија увид у наше активности и интересовања на интернету, па самим тим и модел понашања и слика наше личности, а све уз образложење да је то зарад побољшања пружања услуге.
„На пример, колико често се десило да видите коментар на Фејсбуку, решите да се укључите у дискусију, откуцате своје мишљење, па се ипак предомислите и обришете то што сте написали, али не и поставили? И то се чува. Замислите шта то значи за онога који проучава ваше понашање. Код попуњавања неких тестова то не би било оно што сте попунили, већ оно чиме сте помислили да попуните, па сте се предомислили и уздржали“, напомиње Родић.
Због тих анализа нам се, између осталог, на друштвеним мрежама појављују рекламе производа које смо малочас помињали у разговору с неким.
„Сви ми свакодневно учествујемо у великом испитивању јавног мњења, чији резултати могу да се посматрају групно, по полу, узрасту, професији, образовању, месту становању или рада, али и појединачно, јер смо се сами одрекли анонимности“, предочава Родић.
Унапређивање квалитета услуге
С друге стране, ИТ новинар портала „Нетокрација“ Марко Црњански тврди да се подаци најчешће прикупљају зарад унапређења пружања услуга, али и предочава да се у свакој полиси приватности, која је обавезна за сваку апликацију, наводи да се употреба корисничких података дозвољава.
„Оно што је дефинитивно предност је пласирање унапређених сервиса кроз те апликације. То могу бити сервиси за доставу хране, навигација, видео игра... Корисници, просто, данас захтевају и воле да им садржај који ће да користе буде персонализован. У зависности од апликације и анализа података компаније могу да много лакше разумеју потребе корисника, шта они желе, како користе одређени сервис и шта претражују и раде, како би пласирали квалитетан производ“, објашњава Црњански.
Безбедност приватности
Он каже да већина компанија улаже огромне напоре да податке заштити и да за то гарантује, али и да никада не можемо да будемо потпуно сигурни у то, поготово када су у питању мање ИТ фирме, за разлику од „Епла“ и „Гугла“, у које има знатно више поверења.
„Не знам конкретно да ли је нешто веома злоупотребљено. Једино бих се вратио на ситуацију са Кембриџ аналитиком и Фејсбуком, који је заправо директно користио корисничке податке не би ли донекле утицао на изборе у САД. То је један од примера на који су се корисници жалили и због којег су се осетили изманипулисаним. С друге стране, тачно је да апликацијама несвесно дајемо податке, али заузврат добијамо неки квалитет“, напомиње Црњански.
Алтернатива – не постоји
Према његовим сазнањима, алтернативе за коришћење услуга које апликације нуде, путем којих не бисмо морали да делимо податке – не постоје.
„Сви ми морамо да будемо свесни чињенице да живимо у свету у ком је око нас велики број података, без којих ми не бисмо знали где, шта и како да користимо, а камоли неко ко нам пласира сервисе“, сматра Црњански.
Једини начин на који можемо да контролишемо шта ћемо да поделимо са апликацијом је да, након што већ прихватимо услове коришћења и инсталирамо је, у оквиру подешавања саме апликације подесимо чему ћемо да јој дамо приступ, а чему не.
Подсетимо, недавно је из „Гугл продавнице“ обрисано 16 апликација које су злоупотребљавале банковне рачуне њихових корисника, који су им добровољно дали своје податке, уверени у то да су безбедни.
Прочитајте још: