Овај благослов уприличио нам је монах који је дошао у Београд да једну од највећих светиња које чува Руска православна црква врати кући, у Спасо-Јаковљевски манастир у Великом Ростову.
„Са сузама у очима враћам се кући. Сваки би човек пожелео да се врати, али јако ми је тешко после ових посета. Први пут сам дошао, када смо донели честице моштију руских светитеља, а због Хитона сам два пута долазио. Цео манастир захвалан је српском народу на оваквом поклоњењу великој светињи, али Хитон се враћа у Русију, преко Минска, уз Божију помоћ“, каже нам монах Валентин док пажљиво враћа у торбу светињу, маше и нестаје иза кућице за пасошку контролу.
О каквој драгоцености се ради схватили смо тек када смо кренули на аеродром до кога нас је пратило полицијско обезбеђење. Возили смо се под ротацијом, а када смо напустили аеродромску зграду, са чудним изразом на лицу, уз благи осмех, један од полицајаца, Николић, пришао је да нам каже да је монах Валентин сео у авион, да је Хитон на безбедном.
Хитон натопљен крвљу приближио Србе и Русе
Делић одеће Исуса Христа натопљен крвљу док су га распињали, због короне је у Србији боравио више него што је планирано, чак годину и по дана. Обишао је све епархије и цркве које су тражиле да се верници поклоне, а молитвени опроштај уприличен је у цркви Рођења Светог Јована Крститеља у Београду, у који је чудо са Голготе прво стигло по доласку у нашу земљу.
Кроз народ који је дошао да се ту опрости од чудесне доламе тешко се пробијамо до старешине ове цркве, оца Предрага Тодоровића. Он каже да ће дане у којима је Хитон боравио у храму памтити као најрадосније у животу, јер је црква била готово непрекидно отворена, пуна народа.
„То је било невероватно, испред цркве су били редови све до улице. Долазили су, не само из Србије, из република бивше државе, из Словеније, Аустрије, из далеког иностранства. Долазили су здрави, а посебно болесни, тешки случајеви. Свакодневно смо од јутра до мрака читали молитве за њихово исцељење. Видели смо колика је вера у народу, потреба да дођу и помоле се пред тако великом светињом“, каже отац Предраг.
Доламу изаткала Богородица
По предању, доламу је Пресвета Богородица изаткала Господу Христу, а њена честица у Србију је стигла по благослову московског патријарха Кирила и нашег патријарха Иринеја. Ипак, пресудну улогу у доношењу Часне ризе у Србију имала је Наталија Шатилина из организације "Руска звона", Рускиња која у Београду ради на неговању братства два народа.
Чим је у чула да ће Хитон бити доступан јавности, предложила је да Србија буде прва земља у коју ће светиња отићи из Русије. Каже да је све око овог необичног посла било пуно искушења, али да је успела у мисији уз божију и помоћ људи у Српској православној цркви.
„Највећу подршку дао ми је храм из кога смо га испратили, црква Светог Јована у Београду, на Петловом брду. Било је и оних који су се због вируса плашили да га приме, а овде су га примили са задовољством и захвалношћу. Захвална сам што су ми у најтежем тренутку били велика подршка, поготово младић који је чтец у том храму, Никола Ђокић, “, каже Шатилина.
Светиња чувала саму себе
Задужење младог ипођакона Николе, који је завршио руску богословију, било је да пази монахе из Русије који су донели и обилазили Хитон, али је морао да пази и на саму доламу која има непроцењиву вредност, духовну, али и материјалну.
„Првих дана, сви смо били на иглама, знали смо да ће га Господ чувати, стално смо на смену ишли до цркве и обилазили га, бринули смо јако. Кад су људи почели да долазе, црква је више била отворена, него затворена, тако да је у неку руку светиња чувала саму себе“, каже Никола.
Срећа због благослова, али и туга што одлази, могли су се видети током испраћаја доламе на свим лицима у цркви Светог Јована, а ипођакон Никола је покушао да нам објасни о каквом осећању је реч.
„Нико није веровао да ће заиста отићи, сви смо мислили остаће још пола године, годину, остаће уз нас, али баш како је Хитон исткан, тако је у њега сада уткана наша молитва, молитва српског народа, толиког броја људи који су долазили на поклоњење, да га целивају и своју личну молитву уткају у њега, тако да, ово је велика ствар за цео народ“, каже ипођакон.
Тајни пут до Русије
Није познато када је распарчана једна од највећих хришћанских светиња, и где се све налазе њени делови, али се зна да је почетком 9. века византијска царица Ирина Хитон поклонила Карлу Великом приликом његовог крунисања, као симбол нецепања царства.
Како је Руска црква дошла до делића доламе, остаће тајна, сигурна је Наталија Шатилина. Она је у Србију 2018. године донела и мошти руских светитеља српском народу на поклоњење, али није желела да нам каже шта је наредни благослов који из Русије стиже у Србију.