Прво нам се учинило као далеко, страно, туђе, па чак и само као плод немилосрдне предизборне кампање, када су се масовно појавили коментари сеирења и радости на Твитеру, пошто је објављено да је председник Америке заражен ковидом 19.
Некако је изгледало да није у нашем вредносном и културолошком моделу да се исказује срећа због болести човека који има 74 године, без обзира да ли је реч о нашем идеолошком или политичком ривалу.
Просто, ствар је, ваљда, кућног васпитања, али и елементарне људскости, да не показујеш да ти је драго јер је било коме угрожен живот, чак и уколико због преплављене ирационалне мржње то интимно у себи осећаш.
Брзо смо се уверили да тај издеформисани феномен није само „тамо негде“, већ да смо и сами изгубили критеријум за оно најбазичније чојство, које не би смело да се доводи у питање.
Истина, чим је објављена вест да је митрополит Амфилохије заражен вирусом корона, Твитер и Фејсбук били су преплављени молитвама и порукама топле и искрене подршке. Али, не само њима.
Мрзитељи, у дубокој мањини, али видљиви услед тежине ужаса који су ширили – отворили су шампањац и активирали ватромет сопственог лудила.
Те ужасе који су се могли прочитати на мрежама, али и у коментарима испод текстова на порталима, не намеравамо ни да цитирамо ни да препричавамо, али недвосмислено сведоче о ширењу болесне и изопачене природе која поприма облик друштвеног феномена.
Ти „духовити“ јадни људи, жељни пажње, у најкраћем, били су срећни јер је митрополит, који има 82 године, заражен опасним вирусом, подсмевали су му се, па чак и отворено и „оптимистично“ прогнозирали – најгори исход.
Неопрезно и мимо професионалних кодекса понашали су се и поједини медији објављујући сензационалистичке наслове о „критичном стању“ црквеног великодостојника Амфилохија, али и Милорада Вучелића, председника ФК Партизан и главног уредника „Вечерњих новости“.
Те пуш нотификације за текстове портала, као и насловне стране неких таблоида са ексклузивним „црним прогнозама“ показују једино колико је јавни дискурс скренуо са пута минималних кодекса у готово демонску некрофилију, која у безумном шенлучењу само броји кликове и тираже.
Поента је у томе што новинарска удружења, регулаторна тела, институције за медијски мониторинг, разне скраћенице и „комитети“ више не обраћају пажњу на овакве садржаје којима се гази човек.
Поента је у томе што ни централе друштвених мрежа не санкционишу нити ограничавају ове страшне садржаје који сумпорним отровом преко виртуелног и виралног контаминирају реалност.
Свима њима је очигледно важно само да осуде, маркирају, обележе своје политичке и идеолошке противнике. И наравно, док малигно ткиво нељудскости метастазира на глобалном нивоу, да осуде „малигни утицај Русије“.
И на крају, свима који су заражени вирусом корона, без обзира где живе и како политички размишљају, једнако желимо да што пре оздраве и да се брзо опораве.
Јер, тако смо васпитани.