Он је кроз текст цитирао виђење економисте Дејвида Розенберга, а забележио је и своја запажања о стању у ком се налази америчка економија.
„Погледајте ове секторе, они су пре кризе имали 32 милиона радних места, односно отприлике трећину радне снаге у приватном сектору и чини ми се да се половина људи неће вратити на своје старе послове“, рекао је Дејвид Розенберг.
Он је додао да није сигуран колико људи разуме да забавни паркови, авио-компаније, хотели и ресторани не могу остати у бизнису када раде са 50 одсто капацитета, па чак ни са 75 одсто у случају ресторана.
Америчка привредна комора каже да је 25 одсто малих предузећа већ угашено.
Друго истраживање Ипсоса закључило је да су две трећине људи и даље нервозни због напуштања својих домова, 59 одсто каже да намеравају да остану „закључани“ сами док се не појаве знаци да је вирус „потпуно сузбијен“.
Анкета YouGov-а и ЦБС-а показала је да 85 одсто америчких домаћинстава каже да не би путовало авионом чак и када би могли.
„Због овога је индустрији потребно спасавање“, навео је Розенберг.
Како је навео овај економиста, сва ова испитивања у суштини говоре једну исту ствар - неће се вратити „уобичајени посао“ и најбоље чему људи могу да се надају је делимичан опоравак.
„Имали смо вертикални економски пад са губицима радних места, већим од свега чега смо били сведоци од Велике депресије. Дакле, иако вам берза говори да је све 'скапирала', уверавам вас да је оно са чиме се суочавамо у овом тренутку врло неизвесна економска будућност. И нажалост, већина дугорочних ризика је негативна“, рекао је Розенберг.
„У депресији смо - не у рецесији, већ у депресији. И мислим да је динамика депресије другачија него што је у рецесији, јер депресије позивају на промену понашања. Класичне рецесије пословног циклуса заборављају се у року од годину дана након што се заврше - ожиљцима од ове ће требати године да зарасту“, преноси б92.
Иако се стопа незапослености смањила на 7,9 одсто, томе је највише допринео пад од скоро 700.000 радне снаге. САД је вратила нешто више од половине изгубљених радних места између фебруара и априла. Темпо добитка, како укупни, тако и приватни, успорио је трећи месец заредом и изгледа да ће бити спорији, наставља Молдин.
„Уследиће опоравак. Оних стотина хиљада предузетника који су затворили посао? Отвориће нове. Али не за шест месеци. Где ће добити капитал? Једно је спасавање авио-компанија са више милијарди долара. Шта је са локалном пекаром са 15 запослених? Одакле им капитал да се поново отвори када за то дође време? Ту причу можете поновити милион (или више) пута. Знајте ово: Оно што не може даље, неће. Не можемо заувек да гомиламо дуг по овој стопи и не можемо да исплатимо оно што имамо“, пише Молдин.
Предвиђа невиђену кризу која ће довести до највећег брисања богатства у историји.
„А већина инвеститора тренутно није потпуно свесна јачања притиска“, закључује Молдин.