Шта је све било потребно да овакав подухват тек из трећег пута буде приведен крају, тако да се добије потпуно и раскошно фототипско издање ремек дела нашег средњег века, српског православља и наше књиге над књигама – за Спутњикову „Орбиту културе“ објашњава приређивач издања Вељко Топаловић.
Српска књига над књигама
„Јединствен је историјат ове наше књиге над књигама у историји светске културе, каже Топаловић. „Он сведочи да највише место са ког се одлучује о судбини „Мирослављевог јеванђеља“ није овоземаљско. Историографија не може до краја да објасни опчињеност српских владара овом књигом, њихове невероватне поступке који су довели до спашавања самог рукописа тако да је успео да избегне судбину безбројних других спаљених, украдених, оштећених српских рукописа, многих српских и светских драгоцености.“
А путовање „Мирослављевог јеванђеља“ започело је у 12. веку у средњовековној Рашкој. Наручилац преписа богослужене књиге цариградске цркве Свете Софије био је захумски кнез Мирослав, брат Стефана Немање. Желећи да својој задужбини, Цркви Светог Петра и Павла учини посебан дар, Мирослав је овај посао поверио врсним захумским преписивачима, који га израђују на старословенском језику, српског изговора, док су за превод коришћена правила рашког правописа.
Раскош 296 минијатура
Богато украшен са 296 минијатуре на 362 стране, овај кодекс је писан на најфинијем белом пергаменту. Овај први и једини сачувани примерак захумске преписивачке школе, са украсним минијатурама и иницијалима спада у ред најлепших средњовековних књижевних дела.
Топаловић подсећа да је текст „Мирослављевог јеванђеља“ истоветан тексту „Остромировог јеванђеља“ које је настало век раније.
„То нам сведочи да се служба божија вршила на потпуно истом језику на простору од Јадранског до Црног мора, преко Молдавије и скроз на север, до Новгорода, а вероватно и даље. То је било једно духовно царство које је по територији надмашивало сва овоземаљска царства.“
„Мирослављево јеванђеље“, као и Остромирово, је јеванђелистар, у њему су сва четири јеванђеља која су прилагођена дневној употреби у цркви. Наш саговорник објашњава да јеванђелистари започињу читањима на Васкрс, када се чита прва глава Јеванђеља по Јовану.
Књига као отелотворење самог бога
„На Васкрс су у црквама и у манастирима широм тог простора одјекивале исте речи, изговаране на том нашем старом језику на ком је вршена служба.. „Искони бе слово, слово бе од бога и бог бе слово“ су прве изговаране речи... И зато што је Бог слобо, та књига за монахе представља отелотворење самог бога. И они је пољубе кад год је виде. Тај наш заједнички језик средњег века сведочи и о нашим заједничким духовним коренима, руског и српског народа, али и бугарског, белоруског... Он је и корен наше православне вере, писмености, културе уопште. То је наш заједнички духовни ДНК, чвршћи и значајнији од физичког“, подсећа Вељко Топаловић. Светска премијера издања факсимила књиге чији је Топаловић приређивач одржана је у јулу прошле године у Музеју руских икона у Москви.
„Цео тај подухват Руси су назвали `Бели анђео`. Наша жеља је да заједно осмислимо изложбу „Лепота православља“ која би представила најлепше и највредније предмете настале као резултат тог божанског надахнућа средњовековних монаха. Ту бисмо уметност представили прво нама, а потом и свету који православље доживљава као неки варварски реликт из мрачног средњег века. Изложбу фототипксог издања „Мирослављевог јеванђеља“ у Москви је отворио заменик министра културе Русије. Мени је као најјачи утисак остала реакција оца Никите Смерјакина старешине цркве које се налази 300 метара даље од Музеја руских икона. Замолили смо га да нам за излагање књиге позајми постамент јер у музеју није постојало ништа пригодно. Отац Никита је први пут тада видео књигу, прелистао је, лист по лист, и потпуно опчињен њоме, одлучио је да ће позајми прави постамент тежак око 80 килограма. Није нам дозволио да га ми пренесемо, него је са једним монахом сам пренео тај тешки предмет носећи га 300 метара до музеја. Пролазећи поред запањених стражара ушао је у музеј, поставио га и благословио. Захваљујући њему, наша изложба је на још један начин била оплемењена“, открива Вељко Топаловић.
(Цео интервју са Вељком Топаловићем, приређивачем првог потпуног фототипског издања „Мирослављевог јеванђеља“ погледајте у видео прилогу.)