Лајчак је за аустријски „Винер цајтунг“ рекао да је циљ дијалога постизање "свеобухватног правнообавезујућег споразума". Изасланик ЕУ, додуше, констатује да се Вучић од кога се очекује та „далекосежна одлука“ с правом пита како да објасни грађанима да је то добро за њих и колико ће Србија добити од европске перспективе.
Констатовао је Лајчак и то да Приштина од 2013. године и потписивања Бриселског споразума није испунила обавезу и формирала Заједницу српских општина, али је одмах и отклонио и примисао о покушају његове благонаклоности према Београду. Констатовао је да се на тему ЗСО огласио и косовски уставни суд и да се то мишљење мора узети у обзир. А тај суд је наравно рекао да ЗСО није у складу са косовским уставом.
Неспособност ЕУ да реши проблем Косова
Све то европски специјалац сматра класичним примером познате питалице шта је старије – кокошка или јаје и закључује да међусобно оптуживање никоме не користи, релативизујући тако непослушност Приштине.
На питање како чита поруку Лајчака Вучићу и да ли она значи неку нову агилност Брисела који више не би да одуговлачи са решавањем вишегодишњег проблема, Гајић одговара да ту нема ничег новог. Реч је, како каже, о још једном позиву Београду да прихватањем свеобуихватног споразума призна смаопроглашену независност Косова, макар и индиректно тако што ће пристати на то да оно постане члан свих међународних организација.
„То је још једном изношење старог става и Лајчак је свестан да тиме не може да изврши некакав велики притисак на Србију, него је то више израз једне давнашње неиспуњене жеље ЕУ да се ствари разреше на начин на који се очигледно неће завршити. Ми, заправо, у овој изјави Лајчака не видимо ништа ново и конкретно него видимо само продужавање тог става ЕУ који се понавља већ годинама", нема дилему саговорник Спутњика.
Јасно је, сматра он, да је до изјаве Лајчака дошло и због све чешћих упозорења председника Вучића да резултат дијалога мора бити компромис, уместо што би једна страна треба да пристане да да све, а да друга не понуди ништа.
„Они су покушавали да одрже преговоре у животу појединачним темама – о проналажењу несталих, еконосмким питањима, заобилазећи та суштинска кључна политичка и статусна питања, желећи на тај начин да Американци у потпуности не преузму примат у преговорима. Американци су међутим, с Вашингтонским споразумом, како - тако, али ипак преузели иницијативу и ово је у ствари покушај ЕУ да се у животу одржи њено присуство у преговорима“, сматра научни сарадник у Институту за европске студије.
Свесни позиције Београда, али и даље не нуде ништа
Осим што Лајчак указује да је свестан позиције Србије, Брисел не нуди ништа конкретно, нити има виталну позицију која би за обе стране имала разумевања и која преговоре одржава у животу, констатује Гајић.
„Они имају свест о томе да Србија жели нешто конкретно, али нису спремни да изађу ни са каквим конкретним предлогом који би био прихватљив и Београду и Приштини, него очекују од Србије да она учини неки напор, да заправо попусти, кроз неку далекосежну одлуку која би била заправо на њену штету“, закључује саговорник Спутњика.
Зато Гајић у Лајчаковом очекивању „далекосежне одлуке“ Вучића по питању Косова и Метохије не види ништа друго до још једно изношење старог става на који им је одговор Београда добро познат.